Пише: Иван Милошевић
-I da završim jasno, bez patetike, ali s imenima i adresama: rehabilitaciju četničkog koljača guraju Ravnogorski pokret, dio političkih struktura u Crnoj Gori, ideološki krugovi velikosrpskog projekta i Srpska pravoslavna crkva kroz svoje isturene mantije. Mitropolit Metodije nije kolateralna figura – on je simbol simbioze oltara i noža. A ono najvažnije – na čelu Skupštine je četnički vojvoda Andrija Mandić. Pa vi saberite dva i dva.
Ko god rehabilituje Đurišića, rehabilituje klanje. Ko god mu podiže spomenik, podiže spomenik etničkom čišćenju. Ko god mu piše deklaraciju, piše deklaraciju vlastitog moralnog bankrotaJer istorija pamti. Grobnice pamte. A krv se ne briše pravnim fusnotama, ово је дио текста из јутрошње колумне на једном ДПС порталу.
Брате Павле, сметаш, као трн у оку, као кост у грлу, као да си сам ђаво, као да си се повампирио, па сисаш крв овим данашњим неокомунистима и њиховом друштву и привиђаш им се на сваком ћошку, не могу да сједну нормално у кафану, а да те негдје не примјете у ћошку и одмах протестују што си ту, што си још увијек жив, иако си мртав 80 година и нико ти гроб не зна. Сметаш као да си нека елементарна непогода, катастрофалан земљотрес, од кога се бјежи ко зна гдје и ко зна куда, али и тамо им не даш мира, окупљају се и кују завјеру како да те још једном опет убију, забију ти колац међу ноге и тако распетог изложе на тргу и организују јавно пљување и гађање у кокарду! И када те неко спомене у било којем позитивном смислу, нарогуше се као медвједи, срце им јаче закуца и само што не крену у нову револуцију, да још једном убију оно што су њихови идеолошки преци већ убили, сатрли и покрили тамом. Оптужују те за клање, а када их слушаш или читаш, проструји ти кроз мозак мисао да су и они за свашта способни и да им након 80 година није доста освете, него би обрнули још један круг, али темељитији од оног прије 80 година. Језа, брате Павле, језа и то она која се шири уз кичму, паралише руке, ноге, замагљује очи и мути мозак. Послије ње ти све постане јасно и схватиш да није нужно да вријеме пролази, да се смјењују годишња доба, људи старе и постају мудрији и сазнају нешто што раније нијесу знали. Умије вријеме и да стоји и да тапка деценијама у мјесту и да се прави да пролази иако не пролази. Умије да се закује у памћење и да све што долази из неког другог времена прогласи неважећим, сулудим, манитим и злочиначким!
И као да се баш то закивање времена у само себе и одбијање да пролази, да се мијења, стари и одлази, пројавило у Црној Гори и у душама оних који ових дана пишу о Црној Гори, а посебно о Павлу и његовим четницима. За њих вријеме не постоји, неком временском машином пребацили су се у вјечност и својим тезама о брату као издајнику и кољачу пореметили су и односе у том метафизичком неисказаном смислу. И са тих позиција и даље хране своје освете, своје идоле и јунаке, огрђу их велом само њима знане Истине и проповједају старе и вјечне приче. Павле и његови четници су клали и ништа друго боговјетни дан и ноћ нијесу радили осим што су клали, па опет клали и све тако клали. Какав Бата Живојиновић, више је жртава за собом оставио Павле и његови четници, али са разликом што је Бата филмском брзином таманио Њемце, а Павле је то радио у Фочи, Вишеграду и свуда гдје се појавио!
А када још неко запјева о Павлу или напише неки документ да није све било како су писали и срицали комунисти, подигне се сва халабука овога и онога свијета и само што нови и савремени неокрсташи не крену у тријебљење губе из торине и чишчења некрста од комунистичког крста. Ништа тако не уједини неокомунисте разних боја, нација и корелација, као Павле и његови четници. Уједине се око боја са Павлом као свјетски пролетери и под хитно траже увођење пролетерске диктатуре. И немају милости! Траже да полиција и тужилаштво све своје капацитете, посебно оне шпијунске, ангажују на терену и открију све Павлове јатаке и приведу их њиховој правди. А њихова правда зна се каква је, такве правде нема нигдје на свијету, такво право и правица нигдје се није показало на планети као међу Србима и њихова правда се памти за вјеки вјекова и не умире. Иако се броји на стотине хиљада побијених и затрпаних без гроба и крста, за њих таква правда је правденија и за копље виша и боља од сваке друге правде или неправде. Нема код њих градације и нарације о праву и правици, када те они оцјене и залијепе етикету издајника, злочинца и кољача, више нема ко шта да пита или преиспита, све је познато, једном за свагда дато и свако дијете када крене у вртић треба да схвати смисао њихове револуционарне правде и да се ње придржава као пијан плота и да са њом живи док не умре. Нема код нових комуниста ни црвић сумње да комунизам није задња безбожна објава и нема тог мајчиног сина који ће их натјерати да барем ревидирају једну ријеч и заклетву Титу, Моши и Кочи. Нема тог мајчиног сина који им може изаћи на мегдан да им каже да није све било како они кажу, одмах га претворе у неку халапљиву аждају или вампира који сиса ђавољу крв и шири зло на планети!
И џабе им је одговарати колико су комунисти клали и стријељали, а у томе их слиједили муслимани, Хрвати, Албанци. Ништа то није и не може се поредити са четничким клањима, уколико је код њих било 100.000 побијених, а код Павла 1000, веће је ово 1000 од 100.000 и не могу се те две бројке поредити, па да планета стане и математика наглавачке излети негдје у космос. Њихова математика је кристално јасна и једина кристална ноћ коју они признају је она Павлова и четничка, своју не виде и неће да виде, заборавили су је, избрисали из памћења и уџбеника, у том погледу су ревидирали 100 одсто и не виде оно што сви остали виде, али ћуте и чуде се како то је прошло 80 година, а све је остало исто и тапка тамо негдје у 1945. години и нема намјеру да из ње искорачи ни дан, сат или минут!
Павле, брате, мутна су времена и сваким даном све мутнија. И твој споменик не да комунистима мира и због њега не скидају петокраку, Неретву и Сутјеску. Мутна времена, брате, мутна. Да знам гдје је тај твој споменик, па да га поклоним овдашњим комунистима, ваљда би мало оладили и престали да траже, истражују и на брата кидишу!
One Response
Tреба се понекада присјетити само недавне прошлости а она је бар сам то запазио била оваква : није била четничка власт него ДПС у Црнојм Гори 1992 године , било би ми драго да се ови млади нараштај у ДПС’у тога сјете само треба бити човјек ! Зна ли челники Бошњачке странке и симју ли данас дићи глас побуне када су црногорски судови пресудили да није било ратног злочина депортације Бошњака из Црне Горе 1992.године.
Црногорски судови су обзнанили – нико није крив за злочин а убијен је преко стотину бошњачких цивила када их је црногорска полиција испоручила у Босну и Херцеговиниу . Учесници у овом злочину су ослобођени да се не би ишло ка врху одговорности –ка Милу Ђукановићу, Момиру Булатовићу и бројним другим тада актуелним политичарима .Вјероватно то данас наплаћују плацем у Подогрици ?До данас Бошљачка странка тргује тим жртвама и башкаре се у владиним фотељама .Зато треба Павле и зато треба стално то понављати.Поновићу, било би ми драго да се рисе Фејзић или челници Бошњачке странке осмјелили дићи глас побуне када су тада црногорски судови пресудили да није било ратног злочина депортације Бошњака из Црне Горе 1992.године.
Ћутала је Бошњачка странка тада ћути и данас , остали су на мјестима услужних дјелатника у Влади и тада и данас оног који их је депортовао , мучио у казаматима ! Тада се није чуо глас из Исламске заједнице у Црној Гори,данас се исто ћути а регује само на историска догађана од прије 80 и кусур година .Ко се тада усудио о томе писати био је скоро линчован као Славко Перовић,да би касније сви склопили савез пред Лажни рефрендум 2006 године !Да није Павле и за та дешавања крив ,можда и јесте ,али истину не можете сакрити ,никада !