Његово преосвештенство Епископ диоклијски Пајсије обавио је чин сахране са опијелом, књижевника Комнена Бећировића у Љевиштима, у Горњој Морачи. Његовом преосвештенству саслуживали су протојереј Јован Пламенац, јереј Петар Милутиновић и јерођакон Теофан (Мухадиновић).
Преосвећени владика породици и присутнима обратио се након опијела.
Подсјетио је на ријечи из Светог Писма да је Бог створио човјека по свом лику и подобју, што се може протумачити да је Бог створио човјека да он у свему помало личи на Бога, односно да је коначни човјеков циљ да се уподоби своме Творцу- Богу који га је саздао.
–Тако, будући и сам Бог да је Творац и да ствара, да је дао и човјеку да буде творац и да ствара, али му није дао да ствара неке друге свијетове, већ му је прије свега дао живот и слободу, а то значи-дао му је простор и вријеме и могућност да ствара и обликује самога себе. И тако је човјек од свога рођења, па до овога тренутка када иде опет своме Творцу, он користи ово вријеме да себе обликује онако како сам жели. И од свега је најљепше када човјек то вријеме мудро искористи и украси себе и врлинама и добрим дјелима и свим оним што Бог од њега очекује и што људи цијене и поштују. Тако и брат наш Комнен, Бог му је дао дуг људски вијек и он у том времену које му је Бог дао није био лијен, него је себе украшавао како би што љепше душе изашао пред свога Творца. И као што то често код нас бива, да они који су најбољи морају и да живе ван своје отаџбине, тако је и брат наш Комнен, живио добар дио свога живота ван своје отаџбине, али је и тамо гдје је живио, био глас свога народа и борио се за свој народ и за своју земљу колико год је могао и колико год и како год је то умио. Зато је, поред свих врлина и добрих дјела која је учинио у своме животу, украсио себе са два најљепша лика светитељска. Одликован је орденом Светог Петра Цетињског и Светог Петра Другог, Ловћенског Тајновица. И није само украсио себе спољашњим украсима, него је он ова два светитеља носио у срцу свом и трудио се да њихов свети живот и сам подражава. А поред тога, носио је у своме срцу и наше мученичко Косово и Метохију и борио се за њега као што то се најбоље може. Због тога и данас он даје и посљедњи дуг овој земљи која га је родила и подигла. У ону земљу из које је Бог дао да оживи његово тијело, он своје земаљско тијело враћа, али не само то, него ће са овога мјеста дочекати и ону посљедњу трубу, када ће сви мртви васкрснути, сва тијела умрлих васкрснути и ући у радост царства небеског.
Ми се молимо да му Бог подари царство небеско, да га награди за све његове трудове и његову љубав према својој земљи и своме народу, а прије свега за љубав према Богу који нас је све створио.
Нека му је вјечан спомен и вјечан покој. Амин, Боже дај, закључио је Његово преосвештенство Владика диоклијски г. Пајсије.
One Response
Комен Бећировић спада у интелектуални врх српства. Са Мизрополитом Амфилохијем и Матијом Бећковић је горе на небрсима у сваком поглрду. Кад се он борио за капелу за Србе Косова многи су ћутали.
Вјечна памјат беликом Комнену.