Пише :Дејан Бешовић

-Ђорђе Михаиловић рођен у Солуну, 1. мај 1928.године  био је чувар српског војничког гробља „Зејтинлик“ у Солуну. Више од пола вијека Ђорђе Михаиловић дочекивао је и испраћао потомке српских ратника страдалих на Солунском фронту у Првом свјетском рату. Показивао им је гдје су похрањене кости њихових предака и чувао хумке свих осам хиљада српских страдалника.Први чувар гробља био је Ђорђев дједа, солунски добровољац Саво Михаиловић, Србин из Грбља код Боке которске. Саво је сакупио своје мртве другове и саборце, а потом их је чувао до своје смрти 1928. године. После смрти и сам се придружио својим саборцима, сахрањен је на Зејтинлику. Њега је наслиједио Ђорђев отац, Ђуро Михаиловић, који је током Другог свјетског рата сачувао гробље и његове реликвије од нацистичке пљачке. Кад је Ђуро умро 1961. године био је сахрањен уз оца на Зејтинлику, а дужност чувара гробља припала је Ђорђу, последњем мушком потомку из лозе Михаиловића. Михаиловић је био чувар гробља до маја 2022. године, а одступио је због нарушеног здравља.Умро је 2.јула 2023.године и сахрањен на поменутом гробљу.

Одликован је јула 2014. године Орденом српске заставе другог степена.

Дана 11. новембра 2021. године уручено му је признање Мајка Србија у име државе Србије, признање му је уручио министар спољних послова Србије Никола Селаковић.Рашо Перић посветио је песму чувару Зејтинлика, Ђорђу Михаиловићу, „Маршира сву ноћ“.

О Ђорђу Михаиловићу 2013. године снимљен је документарни филм „Последњи чувар“.

Године 2022. група за очување и његовање српске традиције „Звуци с’ камена“ му је посветила пјесму „Чувар наше душе“ у свом првом албуму у издаваштву ПГП РТС.У оквиру комплекса војничког гробља Зејтинлик септембра 2024. откривена му је спомен-биста.Од награда које је добио је:

– Награда Браћа Карић, 2013.

-Орден српске заставе другог степена

-Орден Светог Саве првог степена.

-Ивица Краљ рођен је Котору, 26. март 1973.године .Бивши српски фудбалски репрезентативац који је играо на позицији голмана. Тренутно је спортски функционер.Краљ је рођен у Котору, а одрастао је у Тивту. Као пионир је постао члан Партизана. Јавност је за њега први пут сазнала у јесен 1989. године, када је због проблема са повредама голмана Омеровића, Краљ морао да буде резерва Пандуровићу на дербију против Црвене звезде, иако је имао тек 16 година. Исте године је сједио на клупи ‘црно-белих’ на легендарној утакмици у Глазгову (Селтик – Партизан 5:4). После тога, провео је неколико сезона на позајмицама у Јастрепцу, Звездари и Арсеналу из родног Тивта.

За Партизан је дебитовао у сезони 1995/96. и ускоро постаје стандардни голман „црно-белих“. За Партизан брани све до јесени 1998. године и у том периоду осваја с Партизаном двије титуле првака (1995/96. и 1996/97) и један куп (1997/98). Краљ одлази у Порто али тамо не успијева да се избори за значајнију улогу, па краће вријеме брани на позајмици у Радничком из Крагујевца. У сезони 1999/00. потписује за холандски ПСВ Ајндховен, али ни ту не долази до пуног изражаја, па у сезони 2000/01. као позајмљени играч ПСВ-а брани за Партизан. Године 2003. Ивица Краљ се дефинитивно враћа у Партизан у којем брани наредне четири године. У том периоду Краљ са Партизаном осваја још један национални шампионат (2004/05) али је тај период у његовој каријери највише остао упамћен по његовој изузетној партији на утакмици квалификација за Лигу шампиона, августа 2003. против Њукасла.

Краљ остаје у Партизану до љета 2007, тада одлази у руски Ростов на Дону , а годину дана касније у Спартак из Трнаве, гдје завршава фудбалску каријеру.Одиграо је 41 утакмицу за репрезентацију Југославије. Дебитовао је 28. децембра 1996. против Аргентине (2:3) у Мар дел Плати, а последњи наступ за тадашње „плаве“ имао је 5. септембра 2001. у квалификацијама за Свјетско првенство 2002, против Словеније (1:1) у Београду.

Био је учесник Светског првенства 1998. у Француској и Европског првенства 2000. у Белгији и Холандији.Био је предсједник ФК „Мачва “ у Шапцу .

– Јово  Лазаревић,рођен је у Подгорици 1955 .године од оца Мила и мајке Матице рођене Милојко .Основну школу и Гимназију завршио је у Подгорици. Филозофски факултет универзитета у Приштини завршио је у рекордном року.Мсгистарске студије завршио је у Београду . По завршетку школовања вратио се у Подгорицу гдје почиње са професорским послом у Грађевинској школи у Подгорици .Касније прелази у Медицинску школу. Објавио је десетак научних радова од којих издвајамо :

– Грбаљ у 19.вијеку у дјелу Петра Шетровића ,Историјски институт Црне Горе -Подгорица ,1990 .године св.1

– Бигова и кнез Милош Лазаревић кроз вријеме ,Историјски институт Црне Горе ,Подгорица ,1990 св.2 ;

– Од Бигове до Кртоли кроз историју , ,Историјски институт Црне Горе ,Подгорица ,1992 св.1;

Јово Лазаревић умро је од посљедица срчаног удара у Подгорици 28.септембра 2016 .године у Подгорици гдје је и сахрањен.

                           (наставиће се)