Скупштини Црне Горе данас је предата Правна декларација о неосуђиваности, правној неутралности историјског статуса и заштити лика и дјела Павла Ђуришића, којом се институционално указује на чињеницу да за ову историјску личност не постоји ниједна правоснажна судска пресуда — ни домаћа, ни међународна — којом би био проглашен кривим за било које кривично дјело.

Декларацију је, у име Равногорског покрета, предао Милета Павићевић Чича, најстарији четнички војвода и дугогодишњи предводник покрета у Црној Гори, који је више деценија истрајно указивао на нужност разликовања историјске расправе од правне квалификације, често плаћајући ту борбу личном и породичном цијеном кроз притиске, прогоне и јавну дискредитацију.

У документу се наглашава да је Павле Ђуришић деценијама јавно означаван и квалификован без икаквог судског поступка, што се оцијењује као континуитет идеолошке праксе насљеђене из комунистичког периода, у којем је пропаганда замијенила право, а политичка етикета судску пресуду. Декларација се изричито позива на претпоставку невиности, забрану ретроактивног утврђивања кривице и на начело правне сигурности у историјско-правном памћењу.

Посебан дио документа односи се на притиске, медијску сатанизацију и институционалне репресије усмјерене против припадника Равногорског покрета и свештенства Српске православне цркве, укључујући и митрополита будимљанско-никшићког Методија, које су, како се наводи, спровођене без икаквог правног основа и без постојања правоснажних одлука.

У декларацији се истиче и да споменици и обиљежја генералу Драгољубу Дражи Михаиловићу и Павлу Ђуришићу постоје у више држава широм свијета, као дио различитих култура сјећања, док у Црној Гори њихово обиљежавање и даље представља предмет спорења, уз континуиране притиске на оне који чувају то историјско памћење.

Документ се ослања на више релевантних европских и правних чињеница, међу којима су:

– рехабилитација генерала Драгољуба Драже Михаиловића одлуком Вишег суда у Београду из 2015. године,

– Резолуција 1481 Парламентарне скупштине Савјета Европе о осуди злочина тоталитарних комунистичких режима,

– као и европска правна пракса која одбацује концепт колективне и идеолошке кривице.

Завршни захтјев документа упућен је државним институцијама, медијима и образовним установама да се уздрже од правно неутемељених квалификација и да поштују основно начело правне државе: „Без пресуде — нема кривице.“

Милета Павићевић Чича: Без судске пресуде нема кривице, држава мора да се суочи са чињеницама

„Ово није ни политички перформанс, ни историјска провокација, већ правни акт и морални дуг. Више од пола вијека слушамо исте оптужбе, исте етикете и исте лажи, а да нико никада није показао ниједну пресуду. Зато смо данас дошли у Скупштину Црне Горе — да државу суочимо са чињеницама. Павле Ђуришић није осуђен, нити је икада имао статус кривца, и то је правна истина коју нико не може поништити пропагандом.“

„Лично сам прошао кроз притиске, саслушања, јавна понижења и прогоне само зато што нисам пристао да ћутим. Та борба траје деценијама и није била без цијене. Данас, нажалост, видимо да је нова власт према тој жртви углавном равнодушна. Али ми не тражимо привилегије — тражимо право. А право је једноставно: без судске пресуде нема кривице, и без истине нема помирења.“

Упркос промјени власти у Црној Гори вишедеценијска жртва и борба Милете Павићевића и његових сабораца нису добиле институционалну сатисфакцију, те да је однос актуелног режима према овом питању у најбољем случају беневолентан, без јасне спремности да се раскине са наслијеђеним идеолошким матрицама.

извор: ин4с