Пише :Дејан Бешовић
–Илија Синдик рођен је Тивту, 11. јул 1888.године.Гимназију је завршио у Котору. Од 1908. студирао је на Бечком универзитету, гдје је 1912. докторирао. Готово три деценије провео је као средњошколски професор, најприје у Задру, затим Дубровнику, Београду и Кикинди.
Послије Другог светског рата радио је у Државном архиву у Београду, а затим био научни сарадник, а од 1954. до 1958. управник Историјског института САНУ у Београду. Истовремено је од школске године 1950/51. хонорарно предавао архивистику и историјиску географију на Филозофском факултету у Београду. Био је главни уредник Историјског часописа.
Запажени су му радови методско-програмског карактера из историјске географије, картографије и архивистике.
Умро је у Београду 5. јануара 1958. и сахрањен у Тивту. Његов син је био познати историчар Душан Синдик.
Од радова издвајамо :
– „О задацима историске географије”. Историски часопис. 2 (1949-1950): 175—182.Београд САНУ
-Ивановић, Радомир; Синдик, Илија (1951). „Историско-географски значај Дечанске хрисовуље из 1330 год.”. Историски часопис. 2 (1949-1950): 183—189.;
-. Архивска грађа у црногорском Приморју”. Историски часопис.Београд 2 (1949-1950): 323—327.
– „Душаново законодавство у Паштровићима и Грбљу”. Зборник у част шесте стогодишњице Законика Цара Душана. Београд: Српска академија наука. стр. 119—182.
Прилози топономастици Боке которске”. Историски часопис Београд 5 (1954-1955): 111—116.
-Однос града Будве према владарима из династије Немањића”. Историски часопис Београд 7: 23—36.
-Божић, Иван; Павићевић, Бранко; Синдик, Илија (1959). Паштровске исправе 16-18 вијека. Цетиње: Државни архив.Илија Синдик умро је и сахрањен у Београду 5.јануара 1958 .године .
–Душан Синдик рођен је у Београду, 16. април 1933.године .Потицао је из старе и угледне породице Грбаљском Срба римокатоличке вјероиспивијести , а његов отац, академик Илија Синдик (1888–1958), био је један оснивача Историјског института Српске академије наука и уметности (1947) и његов други директор (1954–1958). Млади Душан је своје школовање започео у Кикинди, а наставио у родном граду, гдје је завршио основну школу и гимназију, постао студент Филозофског факултета и дипломирао 1955. године на групи за историју. Прво запослење нашао је у Библиотеци града Београда, потом су услиједила премјештања у Југословенски библиографски институт и Јеврејски историјски музеј, да би од 1962. године до пензионисања (1998) радни вијек провео у Историјском институту.Научноистраживачка интересовања Душана Синдика обухватала су разнолико проучавање прошлости Јевреја на тлу модерне Србије, бављење занимљивом личношћу грофа Саве Владиславића, али прије свега изучавање и издавање историјских извора за историју Срба у средњем вијеку, са особитим нагласком на дипломатичку грађу. Уз академике Владимира Алексејевича Мошина (1894–1987) и Симу Ћирковића (1929– 2009) учествовао је у великом пројекту Историјског института, припремању и објављивању тзв. Српског дипломатара. Вишедеценијски труд дјелимично је капитализован 2011. године, када је први том Зборника средњовековних ћириличких повеља и писама Србије, Босне и Дубровника (1186–1321) напокон угледао свјетлост дана. Од тројице аутора, само је Душан Синдик био и даље међу живима.Током дугих година припреме овог монументалног дјела, Синдик је обилазио архиве, расуте широм Европе, у којима се чувају српске средњовјековне дипломатичке исправе. Из тих боравака на Светој Гори, у Венецији, Дубровнику, Котору, Москви и Санкт Петербургу (ондашњем Лењинграду), произишле су многе студије које су постале драгоцјена лектира и обавезан приручник истраживачима српског средњовјековља. Од многобројних, вриједи посебно поменути следеће наслове: Српске повеље у светогорском манастиру Светог Павла, Понтификал Которске бискупије у Лењинграду, Marginalia catharensia, Српска средњовековна акта у манастиру Хиландару, Српски средњовековни печати у манастиру Хиландару, У сарадњи са Горданом Томовић приредио је књигу Писци средњовјековног латинитета, која је објављења 1996. године на Цетињу као први том у серији Књижевност Црне Горе од 12.до 19. вијека.Душан Синдик написао је око 200 научних радова од којих издвајамо :
-Осврт на црквено–правне одредбе Барањског зборника , Средњовековно право у Срба у огледалу историјских извора : зборник радова са научног скупа ур. Сима Ћирковић, Коста Чавошки. – Београд : Српска академија наука и уметности, Београд, 2009, 199–204. – Summary. – Извори српског права ; 16. Одељење друштвених наука;
-Одлука Которског већа из 1246. године Грбаљ кроз вјекове : зборник радова са научног скупа „Грбаљ кроз вјекове“ уредник Мирослав Пантић, Весна Вучинић. – Грбаљ : Друштво за обнову манастира Подластва, 2005, 157–163.
-Тестамент Јелене Балшић Никон Јерусалимац – вријеме, личност, дјело : зборник радова са међународног научног симпосиона приредио јеромонах Јован (Ћулибрк). – Цетиње : Светигора, 2004, 151–165. – (Зборник Зетске Свете Горе. Посебна издања ; коло 1 ; 18);
-Печати Павловића ,Земља Павловића – средњи вијек и период турске владавине : зборник радова са научног скупа главни ур.едник Милан Васић, одговирни уредник Рајко Кузмановић. – Бања Лука : Академија наука и умјетности Републике Српске ; Српско Сарајево : Универзитет Српско Сарајево, 2003, 395–406. – (Научни скупови ; 5. Одјељење друштвених наука ; 7);
-Которски документи из времена краља Стефана Владислава , Краљ Владислав и Србија 13.века : научни скуп одговорни уредник Тибор Живковић. – Београд : Историјски институт, 2003, 25–30. – (Зборник радова ; 20);
-Стефан Немања и Котор Међународни научни скуп Стефан Немања – Свети Симеон Мироточиви – историја и предање уредник Јованка Калић. – Београд : Српска академија наука и уметности, 2000, 116–119. – Научни скупови ; 94. Одељење историјских наука САНУ; 26);
-Српски средњовековни печати у манастиру Хиландару Међународни научни скуп Осам векова Хиландара, историја, духовни живот, књижевност, уметност и архитектура. – Београд : Српска академија наука и уметности, 2000, 229–237. – Научни скупови ; 45. Одељење историјских наука ; 27;
-Значај которских извора за историју Црне Горе Средњовековна историја Црне Горе као поље истраживања : зборник радова са округлог стола Историјског института. – Подгорица : Историјски институт Републике Црне Горе, 1999, 35–43.
-Печат светог Саве на Карејском типику”. Свети Сава у српској историји и традицији. Београд: 1998 .г. САНУ. стр. 135—140. ;
-Повеље српских патријарха Саве, Спиридона и Никодима ,Хиландарски зборник 9 (1997) 99–117. Београд ;
-О политичким и друштвеним приликама у Котору крајем 12 .века. Црква Светог Луке кроз вјекове: Зборник радова. Котор: Српска православна црквена општина Котор 1997 .г стр. 13—21.
-Две повеље у Хиландару о Јовану Кастриоту и синовима Становништво словенског поријекла у Албанији : зборник радова са међународног научног скупа уредник . Јован
Р. Бојовић. – Подгорица : Историјски институт Црне Горе, 1991, 171–178;
-Текстологија средњовековних јужнословенских књижевности уредник Димитрије Богдановић. – Београд : Српска академија наука и уметности, 1981, 433–435. – Научни скупови ; 10. Одељење језика и књижевности ; 2
Душан Синдик умро је и сахрањен у Београду 30. јун 2017.године .
(наставиће се)
