Посланик Демократске партије социјалиста и предсједник Општинског одбора ДПС-а у Пријестоници Оскар Хутер поручио је да је Цетиње „вишевјековни симбол црногорске државности, независности и отпора окупаторима“, али и „трн у оку политичарима који баштине поражене идеологије и славе сараднике окупатора, колаборационисте и злочинце“.
У интервјуу за Побједу, Хутер је оштро критиковао однос актуелне власти према Пријестоници, посебно истичући изјаве предсједника Скупштине Црне Горе Андрије Мандића. Како је навео, од оснивања Цетиња до данас многе војске и окупатори нападали су црногорску пријестоницу, али нико у њеној бурној историји, тврди Хутер, није показао однос према Цетињу и Цетињанима какав је у више наврата исказао Мандић.
-Не треба се ишчуђавати анимозитету према Граду хероју када долази са позиција човјека који се кити титулом четничког војводе, али такве увреде не смију остати прећутане, казао је Хутер.
Он је оцијенио да иницијатива одборника ДПС-а у цетињском парламенту, којом је Мандић проглашен непожељним у Пријестоници док се јавно не извини грађанима, није била преоштра, подсјећајући да су ставове предсједника Скупштине једногласно осудили сви политички субјекти у локалном парламенту, укључујући и оне који на државном нивоу чине власт са Мандићем.
Говорећи о измјенама закона којима се регулишу права потомака династије Петровић-Његош, Хутер је навео да би имао разумијевања једино уколико је интенција била терминолошка прецизност, и то замјена термина „насилна“ са „најкрвавија“ у вези са анексијом Црне Горе 1918. године. Према његовим ријечима, забрињава што су материјална питања, попут резиденција и апанажа, добила предност над историјском и моралном обавезом да се брани част династије и истина о догађајима из 1918.
-Термин насилне анексије није пука семантика, већ израз пијетета према хиљадама Црногораца који су убијени, прогоњени и понижени јер су бранили своју државу, нагласио је Хутер.
Коментаришући најаве лидера Демократске народне партије Милана Кнежевића о могућем напуштању власти због питања изградње постројења за пречишћавање отпадних вода у Ботуну, Хутер је казао да јавност често свједочи његовим обећањима и условљавањима која се, како тврди, редовно покажу као политички блеф.
Сматра да се протести у Ботуну злоупотребљавају у дневно-политичке сврхе, те да накнадни захтјеви ДНП-а о језику, држављанству и државним симболима представљају покушај институционализације блокаде европског пута Црне Горе.
–Досадашња пракса показује да су сличне кризе често завршавале политичком трговином, новим министарствима и партијским запошљавањима, на штету грађана, рекао је Хутер, упозоравајући да би и актуелна ситуација могла имати сличан епилог.
Он је оцијенио да се политичка дешавања од краја прошле године могу тумачити као још један покушај успоравања европских интеграција Црне Горе, те да ће се притисци појачавати како се буде приближавао завршетак преговарачког процеса са Европском унијом.
–Улазак у ЕУ неће ријешити све проблеме, али ће задати завршни ударац великодржавним пројектима и политикама асимилације које су више пута поражене у црногорској историји, поручио је Хутер.
Говорећи о улози ДПС-а у Скупштини, истакао је да та партија остаје досљедна грађанској, проевропској и државотворној политици, те да ће бити „чврста и истрајна опозиција свакоме ко покушава да блокира европски пут Црне Горе, релативизује њену историју и гура је назад у ретроградне политичке обрасце“.
Према његовим ријечима, циљ ДПС-а није освајање власти ради саме власти, већ преузимање одговорности како би се држава зауставила у даљем назадовању и поново усмјерила ка стабилности, развоју и европском просперитету.
3 Responses
Пеђа Вукић:“ДЕМОН – ГРАД“
О несрећни граде, пун злобе и мржње,
нечовјечног духа, без срца и душе,
нек ти Господ суди у пепелу,пламу
синовима твојим што душману служе.
Крв сопствене дјеце застава је твоја,
понос твој су јаме и кости синова
што их клаше твоји хероји народа,
изданак си страве и уклотег рода.
О симболе таме! Укелета Содомо!
Служила си паклу, у пакао ходи,
на згаришту твом нек се некад роди
крстоносна правда и народ Господњи.
31. III 2001.
https://www.youtube.com/watch?v=drqrWTVtOD0
СРПСКО СТАНОВИШТЕ -ГОСТ:МИЛОШ ВОЈИНОВИЋ – КОМУНИСТИЧКИ ЗЛОЧИНИ У ЦРНОЈ ГОРИ 1941-1942 2017 11 18
На видео се може чути број коначних жртава који се догодио у Црној Гори за вријеме Другог свјетског рата.Тако од 23 минута се наводи број жртава ,па ко хоће нека послуша да види колико је ко убио народа у Црној Гори!
Гдје су нестали 28 000 људи жена и дјеце ?
Morao bih isto
tako da naglasim i da se školovani, obrazovaniji dio Cetinjana, koji je
imao srpsku nacionalnu svijest, nepovratno i trajno iseljavao iz Cetinja
od 1945. godine na ovamo. Primjera radi, moj predmetni profesor na
Filozofskom fakultetu u Beogradu dr Mihailo Vojvodić, koji mi je
predavao opštu istoriju novog vijeka, rođeni je Cetinjanin, ali on sa
duhom cetinjske srbofobije nema ništa zajedničko, ili, recimo, pokojni dr
Branko Petranović, koji mi je na studijama predavao istoriju Jugoslavije,
takođe je rođen na Cetinju, ali ni on nikad nije sledovao duh cetinjske
srbofobije. Mogao bih nabrojati još mnoge ljude koji su rodom Cetinjani,
a ostvarili su značajnu naučnu,umjetničku ili kulturnu afirmaciju u
Beogradu ili širom meridijana. Takvi ljudi su se trajno raselili sa Cetinja,
a Cetinje je naselio radničko-seljački plebs iz Katunske i Riječke nahije,
uglavnom neobrazovan ili poluobrazovan polusvijet, koji je poslužio kao
podesan amalgam za stvaranje nove nacije, novog identiteta. – O onome što suštinski jeste jedna partija ne govore samo izjave,
intervjui i ukupno javno ponašanje njenih čelnika, već i ponašanje njenih
pristalica. Kao rođeni Cetinjanin, kakve zaključke o Liberalnom savezu
izvlačite iz ponašanja vaših sugrađana, koji su u isto vrijeme bili i
pristalice partije Liberalnog saveza u proteklih 20 godina? – Suština ideologije Liberalnog saveza ne može biti shvaćena ukoliko
čovjek nije živio na Cetinju i imao neposredan kontakt sa pristalicama te
partije. Ne zaboravimo, iako je rukovodstvo Liberalnog saveza težilo da
postane uticajna politička partija na nivou cjelokupne Crne Gore, njima
to nije pošlo za rukom. Oni su do kraja ostali lokalistička, u suštini
katunsko-cetinjska partija. Prema tome, samo u kontaktu sa njihovim
članstvom i simpatizerima čovjek je mogao da shvati šta liberali u stvari
žele. Vi to ne možete shvatiti čitajući njihove partijske dokumente i
programska načela, koja su frizirana za neuke i lakovjerne. Dakle, ne
samo za Liberalni savez, nego za svaku političku partiju, ukoliko želite
utvrditi njene realne ciljeve, morate imati kontakt sa članovima te partije.
U protivnom, naći ćete se na stranputici i nećete spoznati istinu.
Liberalni savez je okupljao neobrazovanu ili poluobrazovanu omladinu i
regrutovao socijalni polusvijet u svoje redove. Razumije se, nije svaki
član Liberalnog saveza pripadao tom sloju, pogotovo ne van Cetinja, ali
kada je o samom Cetinju riječ, zaista velik broj sledbenika te partije bili
su nezaposleni mladi ljudi bez visoke stručne spreme, bez stabilnih
izvora prihoda, mnogi i bez porodice. To su bili ljudi koji su godine
potrošili učestvujući na mitinzima Liberalnog saveza i na kraju su
iskorišćeni i zaboravljeni od sopstvenog rukovodstva. Ova partija se,
dakle, u značajnoj mjeri oslanjala upravo na svijet ulice, ili, kako se to
kaže, lumpen-proleterijata. Taj segment društva je bilo najlakše
regrutovati, iskoristiti i potkupiti, a potom ga usmjeriti protiv klira Srpske
pravoslavne crkve na Cetinju. Međutim, takva strategija na kraju se
završila neumitnim neuspjehom.
Stiče se utisak da dok je vodio izrazitu antisrpsku politiku, zasnovanu na
cetinjsko-katunskom populizmu, Liberalni savez je bio za ovdašnje
prilike moćna politička partija. Čim je njegovo rukovodstvo napravilo
blagi otklon od takvog kursa, doživio je politički debakl. Kako to
objašnjavate? – Vrlo jednostavno. Divlja i bezgranična mržnja prema Srbima u Crnoj
Gori, ali i na Balkanu uopšte, bila je osnovni i jedini ideološki objedinitelj
članova Liberalnog saveza. Osim određenih materijalnih benefita, koje
su pojedini članovi Liberalnog saveza ostvarivali zahvaljujući takvom
angažmanu, srbofobija je bila jedini pokretač i integrativni faktor koji je
objedinjavao liberale. Čim je rukovodstvo Liberalnog saveza, makar
deklarativno, počelo da napušta radikalnu antisrpsku retoriku, mnogi
sledbenici više nisu mogli da se prepoznaju u toj i takvoj organizaciji. U
stvari, dobar broj članova Liberalnog saveza nikad nije mogao
psihološki da shvati da u Crnoj Gori postoje Srbi kao narod i da je
sasvim prirodno i logično praviti koalicije sa srpskim strankama, pa
zašto da ne i Vladu Crne Gore u kojoj bi Srbi bili zastupljeni. Za mnogo
članova Liberalnog saveza takva mogućnost je bila zastrašujuća i
apsolutno neprihvatljiva. Kada je dosta njih njih osjetilo da je moguće
stvaranje koalicije Liberalnog saveza i onih stranaka koje su se zalagale
za opstanak savezne države prelazili su u DPS ili SDP, koji su upravo
tada antisrpski barjak jednostavno preuzeli iz ruku liberala.
https://aleksic.wordpress.com/wp-content/uploads/2014/05/intervjuc2a0predrag-vukic487.pdf