Након моје прве написане објаве о геноциду над Србима око Миљевине, који се десио средином маја 1945. године, а којег су извршиле партизанске јединице, примијетио сам бројне негативне коментаре које су писали Бошњаци, у којима су стављали до знања да је требало побити те Србе, иначе припаднике Југословенске Војске у Отаџбини, који су се враћали у Шумадију, након што је званично окончан Други свјетски рат, капитулацијом Њемачке (9. маја 1945).
У обручу, направљеном око 22.000 припадника Југословенске војске у отаџбини који су планирали прелазак преко ријеке Дрине, (претходних мјесеци су били у западним дијеловима Дринске бановине и источним дијеловима Врбаске бановине са циљем заштите српског становништва од злогласних јединица Независне Државе Хрватске, која је окупирала те југословенске бановине у Другом свјетском рату), између осталих партизанских јединица, учествовала је и Трећа босанско-херцеговачка дивизија народне одбране, формирана децембра 1944. године.
(Та Трећа босанско-херцеговачка дивизија народне одбране, у свом саставу имала је три бригаде: Прву босанску бригаду босанско-херцеговачке дивизије народне одбране, формирану 23. септембра 1944. године, Другу бригаду босанско-херцеговачке дивизије народне одбране, формирану 20. јануара 1945. године и Трећу херцеговачку бригаду босанско-херцеговачке дивизије народне одбране, формирану 20. јануара 1945. године.)
Нисам у први мах знао зашто Бошњаци тако коментаришу те историјске догађаје, док нисам мало истражио састав јединица Треће босанско-херцеговачке дивизије, формиране у децембру 1944. године, и послушао свједочење једног припадника СС ханџар дивизије, „Хитлеровог митраљесца“, сам се тако назвао, а који је такође постао партизан и, као партизан, био на споменутом простору када су убијани припадници Југословенске Војске у Отаџбини, младићи који су кренули својим кућама, у Шумадију. Ових дана сам, на овој мојој фејсбук страници, наводио ријечи високог функционера Федерације БиХ Драгана Миоковића, у којима овај политичар, не само да подржава те масовне егзекуције предатих и заробљених Срба, већ жали што их, како рече, „још више није побијено“. И, шта се десило? У коментарима које су писали Бошњаци, услиједила је подршка ријечима Драгана Миоковића, а увреде на мој рачун – због тога што пишем о геноциду над Србима код Миљевине, и што желим да починиоце тог геноцида процесуира Суд БиХ, јер ратни злочини не застаријевају.
(Доктор Драган Ђокановић, 15. 01. 2026)
