Пише Тихомир Бурзановић

Истраживање јавног мњења које је спровела Спектрум Аналитика у периоду 6–27. децембар 2025. године, на репрезентативном узорку од 1005 испитаника, а које је 15. јануара 2026. године на Телевизији Црне Горе представио професор Милош Бешлић, доноси неколико кључних и наизглед парадоксалних закључака:

Највеће повјерење – вјерске институције

Грађани Црне Горе највише повјерења имају у вјерске институције. То говори о дубокој кризи секуларних ауторитета и потпуном урушавању политичког легитимитета државе. Вјера се овд‌је не појављује само као религијска потреба, већ као замјенска институција повјерења, уточиште стабилности у друштву које већ годинама живи у перманентној политичкој нестабилности.

Европска унија – жеља без илузија

Грађани желе чланство у ЕУ, али повјерење у домаће институције које тај процес воде готово да не постоји. То значи да ЕУ више није пројекат реформи, већ пројекат наде – нада да ће неко споља уредити оно што ми изнутра не знамо, не можемо или не желимо.

Повјерење у ДПС – феномен политичког повратка

 Упркос губитку власти 2020. године и бројним аферама из претходних деценија, Демократска партија социјалиста ужива највеће повјерење међу партијама. Ово није рехабилитација ДПС-а, већ тешка оптужница против пост-августовске власти. Грађани не вјерују ДПС-у зато што је добар, већ зато што су сви остали испали лошији.

 Најниже повјерење – НАТО, Влада, Скупштина, Предсједник, медији

Овд‌је се види потпуна криза легитимитета државе:НАТО – као симбол спољнополитичког туторства, Влада и Скупштина – као симбол политичке некомпетенције, Предсједник Црне Горе – као фигура без стварне политичке тежине. Медији – као продужена рука интереса, а не јавности

То значи да грађани не вјерују ни онима који владају, ни онима који контролишу власт, ни онима који објашњавају стварност.