Пише: Дејан Бешовић
Вишњево је веома старо село, према неким предањима из 10. вијека.
Старосједилачким становништво:
Бојковићи и Тупчевићи (понегде се изговара и као Тучевићи ).
Дошљаци у селу су :
Пиме ,који су дошли крајем 15. вијека и Петровићи који су дошли у Грбаљ крајем 16. вијека а обије породице потичу из Катунске нахије ,Пиме од војводе Раича Мартиновића из Бајица а Петровићи са Његуша.
Радановићи су од Радановића из Пелинова.
Сви вишњевски родови славе Велику Госпођу – Успење Пресвете Богородице.
Загора (раније се село звало и: Загором; претходни назив села је био Гостовићи)
Старисједиоци села су :
Костовићи (раније Гостовићи ) и Поповићи који су истог поријекла.
У свом раду о Боки,Саво Накићеновић је записао „да су старе породице Бошковић и Страхиње изумрле у 19. вијеку .Није јасно који је разлог за ову појаву; могуће је да су ове породице у то вријеме живјеле ван свог родног села, али, у сваком случају, оне и данас постоје али не као Бошковићи и Страхиње „
Досељеници у селу су
Варвари су дошли из данашње Албаније почетком 17. вијека.Они су родом Крстовићи из Куле Рашке – Врака и потомци су Свештеника Ђорђија Крстовића .
Марићи су дошли из Црне Горе почетком 17. вијека.
Лазовићи , Илићи и њихова грана , Мидоровићи, доселили су се из Леденица, изнад подручја Бококоторског залива, почетком 18. вијека.
Породица Вучићевић је дошла из Црне Горе почетком 18. вијека.
Сви загорски родови славе Илин-дан, осим Марића , који славе Светог Јована Богослова.
Кримовица је село које припада општини Будва .С обзиром на грбаљско предање да су кримовичке цркве најстарије у Грбљу, село постоји од давнина.
Старосједиоци су
Масловари који славе Светог апостола Вартоломеја.
Мики(ј)ељи који славе Светог апостола Вартоломеја и они су од Микијеља из Бигове.
Дошљаци у селу Кримовица су
Дољанице који славе Аранђелов-дан и дошли су из Црне Горе почетком 15. вијека. Живе у засеоку Турија сјеверно од Кримовице.
Маровићи који славе Светог Архиђакона Стефана и дошли су из Црне Горе крајем 16. вијека.
Породица Антоновић која слави Срђев-дан дошла је из Кртола у Бококоторски залив крајем 17. вијека.
Пићанци славе Свети Стефан) су дошли из Љуботиња почетком 18. века.
Царевићи славе Светог апостола Вартоломеја дошли су из Црне Горе почетком 18. вијека.О породици Царевић посебно поглавље у књизи о Дионисију Миковићу написао је прота Василије Ивошевић:
„Царевићи су по архивама које смо прегледали и имали на увид заправо потомци Другог Зетског епископа Германа Ивезе из Дајбаба код Подгорице. То је једна од најстаријих српско- православних породица која је живела на подручју ондашње прве организоване српске државе Зете “ Протојереј Василије Ивошевић исту тврдњу понавља и у монографији „Преподобни Старац Симеон из Дајбаба „ Подгорица – Београд 1990 .године .Он још каже : Дуго и предано сам као ученик Светог старца Симеона Поповића (Јабучанина ) изучавао како породицу Ивезе -Ивезиће тако и једну породицу Царевића из села Кримовица – Грбаљ . Та породица недвосмислено је иста са Ивезама .Њихов предак је сахрањен у Манастиру Дајбабе.Имао сам прилику да као млади Богословац а касније и Свештеник разговарам са Петком Ивезићем потоњим монахом Платоном који ми је готово у даху из рецитовао предање да се Ивезићи дијеле на Ивезе и Цареве од којих је данас у Кримовици једна дивна Светосавска православна породица Царевић .То ме је подстакло да шире обрадим фамилију Царевића .У Задарској Архиви као и у Архиви СПЦ у Београду пронашао сам изворне документе који потврђују ову тезу .“
Врановић :
Сва братства у Врановићу су досељеничка Према братском предању, Бућини који славе Светог Архиђакона Стефан) потичу од претка који је у Грбаљ дошао из Призрена почетком 14. вијека.
Породица Ерцеговић која слави Никољ-дан дошла је из Херцег Новог почетком 15. вијека
Јовановићи који славе Никољ-дан су дошли из Братоножића село Сеоштица( Своштица ) у 17. вијеку и потомци су Велимировића .Аутор овог фељтона је о томе писао у коауторству са проф .др . Александром Драшковићем у Зборнику Балканолошког института САНУ 1998 .године св.2-3 стр.49- 73.
Породица Вукасовић слави Светог Архиђакона Стефана и дошла је из Ораховца, места у планинама изнад Бококоторског залива, у 18. вијеку.
Породица Божовић (Свађанин) дошла је из Мајне у 18. вијеку.
Међусобно несродна братства чији су преци у 18. вијеку дошли из Црне Горе: Бубање славе Свету Петку, Петовићи славе Никољ-дан, Дракуловићи славе Никољ-дан, Бјелице славе Никољ-дан, Батути славе Ђурђев-дан и Кустудије славе Никољ-дан. О Кустудијама подробније пишу Саво Накићеновић као и Вуко Поповић -Ришњанин .
Бани славе Светог Архиђакона Стефана и огранак су Бана из Главата.
Падина или Побрђе ,према предању, село је основано у 14. вијеку
Не памти се које су старинске породице живеле у Побрђу, али се у једном которском документу из 1596. године помињу Дабовићи из Побрђа .Сва жива братства у Побрђу су досељеничка:
Породица Кнежевић је дошла из Мајина почетком 17. вијека.
Породице Вуловићи , Пантовићи , Милојко и Пештере су из Црне Горе дошле почетком 17. вијека.
Трамболине су сличне онима у Врановићу.
Сва планинска братства у овом селу славе Ђурђевдан.
Љешевић као село се помиње у млетачком документу из 1455. године, у вријеме млетачког напада на православни манастир на Михољској превлаци; Љешевић је припадао кртољској општини до 1865. године, када је постао дио Грбаља.
Једини старосједилачки народ су Верставчевићи .
У 16. веку, которски документи помињу породице Дабовићи и Медовчевићи , вјероватно старосједиоце, у Љешевићу .
Досељеници су породице :
Стилет , Гиљаче , Маровићи и Гобовићи и сви су дошли из данашње Албаније у 16. вијеку.У документу који смо имали на увид у Архиви града Скадра по.29-209-1554 .г.8 каже се на латинском језику ( превод Вања Поповић ) „Четри брата Штиркића: Стило,Гиљо ,Марво и Гобо су се дуго крили у гудурама изнад Скадра од Турске отоманске Војске .Они су били љути непријатељи Скадарских везира .Са својим оцем Свештеником Ђуљом одлучили су да послије седам година скривања пређу у Млетке под условом да задрже своју вјеру. “
Према усменом предању, Каштелани су дошли из Миреча у 16. вијеку; очигледно је да постоји нека веза између Каштелана из Љешевића и Кашћелана из Миреча; међутим, Кашћелани из Његуша, огранак Хераковића (Поповића) у Миречу, су млађе братство, према Ердељановићу, основано у 17. вијеку, како је написано у тексту о Његушима . У једном документу из Котора датованом на 16. вијека конкретно 24.март 1554 .године помињу се Хераковићи у Љешевићу. По свој прилици, ови Каштелани су њихови потомци.
Породица Јовичић је дошла из Мајине почетком 17. вијека.
Марошевићи раније звани Мароши су старинци у Кртолима, а у Љешевићима су се населили у 17. вијеку.
Све породице села Љешевића славе Светог Харитона.
(наставиће се)
