Пише: Дејан Бешовић
Битно је да набројимо и Грбљанске родове, по насељима у којима живе
Доњи Грбаљ:
Главатичићи
Село је постојало у 14.вијеку, а назив је добило по которској племићкој породици Главати чији је посјед -село било у средњем вијеку.
Старосједиоци:
Парапиди славе Свети Теодора су старинци у Грбљу, за њих се сматра да су Грци чији су преци још у пресловенско вријеме живјели у граду Грипулију.
Лазаревићи славе Никољ-дан а они су старосједиоци Грбља, живјели су у граду Грипулију, након чије пропасти прешли у Главатичиће. Властелинског су поријекла. Војвода Остоја Лазаревић је у 14. столећу био заповедник града Грипулија. У вријеме млетачке власти, Лазаревићи су давали гувернадуре грбаљске. По њима се зове засеок у Главатичићима.Ове Лазаревиће треба поистовјетити са Биговским Лазаревићима о чему су писали проф.Јово Милов Лазаревић и Протојереј проф.Василије Ивошевић.
Микијељи славе Зачеће Светога Јована Крститеља су у Главатичиће дошли исто када и Лазаревићи из Грипулија. Њихов изданак протопоп Раич Микијељ био је црквени старјешина града у вријеме војводе Остоје Лазаревића и његовог сина Милоша- Микије.
Зекљевићи славе Светог Харитона а они су такође старосједиоци у Грбљу.
Истражили-нестали су с Петричевићи, такође стари род из Грипулија.
Досељеници у Главатима :
Дабушки славе Светог Харитона.Дошли су из данашње Албаније у 15. вијеку а огранак су Крстовића из Куле Рашке .
Баштрице славе Светог Харитона.Поријеклом су дошли из Цеклина из којег су дошли у 15. вијеку због крви.Они потичу од цеклинских Јанковића из Друшића .
Беновићи су дошли су у 16. вијеку из Херцег-Новог .Славе Светог Димитрија.
Бигово (изговара се и Бигова)
основано је у 16.вијеку од Лазаревића из Главатичића, који су се у вријеме Ивана Црнојевића поново населили у близини свог разореног града Грипулија.
У селу живе Лазаревићи који су огранак Лазаревића из Главатичића,који такође славе Светог Николу.
Кубаси
наилазимо на најранијијин помен села је из 17. вијека
Старосједеоци су :
Андровићи који славе Никољ-дан и њихов огранак Мачци који славе Мратин-дан – Светог Великомученика Стефана Дечанског, Бућини који такође славе Светог Великомученика Стефана Дечанског и Билали који славе Аранђелов-дан.
Досељеници из Црне Горе из 17-18. вијека , нису међусобно сродни:
Масловари славе Михољ-дан, Страхинићи, Ћосе, Маровићи, Симуни или Шимуни сви славе Аранђелов-дан.
Трешњица
Ово село је постојало у 15. вијеку ,а ранији назив је Црешња / Трешња.
У селу живе братства Бећири и Добрише (оба братства славе Јовањ-дан која потичу од досељеника из Црне Горе из 15-16. вијека , али нису међусобно сродни.
Укропци
село је настало крајем 17. вијека од досељеника из Херцеговине из тамошњих Укропаца, по којима је дат назив селу
Старосједиоци:
Кунићи су дошли из Главатичића гдје се овај род истражио, а потичу од оне групе житеља Грипулија који су се по разорењу града иселили.
Досељеници су
Беговићи су херцеговачки досељеници с краја 17. стољећа који су основали село.
Клопани су дошли из Старе Црне Горе средином 18. вијека.
Сви укропачки родови славе Аранђелов-дан.
Главати
село које је добило име по которској властелинској породици Главати, чији је посјед село било у средњем вимеку, што указује да је постојало пре 14. столећа.
Старосједиоци:
Тичићи славе светог Светог Стефана Дечанског .Дошли су из Главатичића гдје се овај род истражио, а потичу од оне групе житеља Грипулија који су се по разорењу града иселили.
Крути такође славе Светог Стефана Дечанског .Они су, према Саву Накићеновићу, старосједиоци у Главатима; према другој верзији, они су дошљаци из Скадарског краја у 16. вијеку. . Има их и у Паштровићима, истог поријекла.
Досељеници су
Бани и њихов огранак Бајковићи који славе Светог Стефана Дечанског а дошли су у Грбаљ у 16.вијеку из Грађана у Ријечкој нахији. Од ових Бана био је митрополит црногорско- брђанско и приморски Митрофан Бан.
Пејовићи славе Свети апостола Вартоломеја су дошли у 16. вијеку из Његуша.
Суботићи славе Ђурђев-дан дошли су у 17. вијеку из Никшића.
Вујачићи славе Никољ-дан су од граховских Вујачића, дошли у 17. вијеку .
Дамјановићи и Ђуровићи оба братства славе Ђурђев-дан су дошли у 18. вијеку из Црне Горе, нису сродни.
Ковачи село је постојало прије 15.вијека , а назив је добило по мајсторима – ковачима који су ту у раније вријеме живјели.
У Ковачима постоји братство Буздован, које Саво Накићеновић у свом раду не наводи.Ово братство наводи Васо Ивошевић.
Остало су досељенички родови:
Бајковићи су од Бајковића из Главата.
Дољанице су од Дољаница из Кримовице.
Бјелоши су дошли из Бјелоша -Цетиње, крајем 17. вијека.
Ђурићи су дошли крајем 18. вијека из Мојдежа у Боки а у Боку су дошли 50 година раније 1717 .године из Клопота у Братоножићима .Наиме Свештеник у Братоножићима Протопоп Новица Илијин Ђурић ,морао је побјећи из Клопота,због сукоба са Турцима напуштајући тако своје племе у Млетке ,поставши тако клирик далматинско – истријске митрополије Аутокефалне Српске православне цркве .
Сви ковачки родови славе Аранђелов-дан осим Ђурића који славе Светог Николу.
( наставиће се)
One Response
У овом али и другим наводима које видм имате намјеру да поставите поријекло породица у Грбљу, извор Сава Накићеновића се показап доста неисправан и то је донекле реално и могуће у времену када је то писано.Тако за моју породицу знам да навод из те књиге никако не стоји.Тако је породица Зец дошла у Грбаљ прије више од 400 годинас из околине Мостара ,тачно мјесто или село не знам,док у књизи коју је написао Накиченовић стоји Побори.Један дио овај наш је вјероватно од истог коријена ,али се само пјављује у Грбљу,прво село Шишићи па прије двјеста и више година садашње село Пелиново,вјероватно је тада други дио прије 400 година отишао за Поборе а трећи према Чању или Хај Нехај.Одакле је презиме Зец постоје више варијанти јер нас има свих вјера ,што је донекеле реално ако сагледамо историска догађања на овим просторима.Најстарији писани доказ да је то презиме постојало је на острву Крку 1444 године.Како се добило то презиме тада и тамо доста је што би рекли шпекулативно или у домену нагађања.Постојале су у доба МЛЕТАЧКЕ РЕПУБЛИКЕ НА ОСТРВУ КРКУ ковачнице новца које је посједовала Венеција и оне су се звале „zecca“ да ли се по томе добило презиме тих људи тамо можемо само нагађати .Од 1284. године, тај новац звани ЦЕКИН кује га Млетачка република. Тежине 3,56 грама .Да није који наш предак радио тамо у тим ковачницама ,па се упутио на југ и тако редом,ми смо иначе склони бар ми у Боки да ријечи стране примамо али на нама својствен начин,скраћивањем или преправљањем,како нама одговра.Ово само не као тврдња него једно размишљање.