Пише :Дејан Бешовић
Кретање броја становништва у Грбљу према историјским изворима
-Турски дефтер за Црну Гору и Грбаљ 1523. године: Грбаљ има 27 села са 557 кућа,
Извјештај млетачкој влади Маријана Болице 1614. године: 25 села, 742 куће, 1650 војно способних мушкараца,
– Турски дефтер за Скадарски санџак 1683. године наводи да Грбаљ има 27 села, 572 куће,
– Млетачки попис 1758. године каже да Грбаљ посједује 408 кућа, 2714 становника, 779 војниика,
-Аустријски попис 1850. године: наводи 20 села, 4826 становника,
– Извјештај из 1913. године, према проти Саву Накићеновићу:1085 кућа, 3790 становника,
– попис у Краљевини СХС 1921.године: 3690 становника,
– крајем 20. вијека процјена је да Грбаљ има око 4000 становника.
Попис Црне Горе за 2023 .годину Монстат Грбаљ има 8670 становника .
Села у Грбљу су:
Доњи Грбаљ: правцем север југ, у близини иначе стрме и камените морске обале су Бигово, Главатичић, Загора и на самом јужном дијелу Грбља Кримовица и Вишњево. У унутрашњем дијелу Грбља, са југа на сјевер су: Главати, Ковачи, Кубаси, Трешњица, Укропци, Побрђе и Врановић. Својим сјеверним дијелом Доњи Грбаљ се граничи с подручјем Тиватске општине и Кртола.Горњи Грбаљ: најјужније место је Пријевор, изнад Вишњева, а сјеверније од њега је Ластва Грбаљска . Подручје ових насеља граничи се са Будванском општином, Маинама и Поборима. Даље, у Горњем Грбљу, са југа на сјевер су Горовић, Братешић, Пријеради, Шишић, Пелиново, Наљежић, Сутвара и Дуб. Ова села се источном страном граниче са Његушима. Раније је Грбљу припадао и Мирац, док га Његуши нису преотели у 17. вијеку . С друге стране, Љешевић, на сјеверу Грбља на граници са Кртолима, раније је било кртољско село, а од 1865. године припада Грбљу.
У средишњем дијелу Грбља, између Пелинова и Побрђа, у савремено доба од некадашњег пелиновског засеока Радановићи, развила се главна грбаљска варошица која носи назив по овом братству и данас је средиште Грбља. Налази се на главном путу који повезује Будву и Тиват.
У турском дефтеру из 1523. године налазимо следећа села:
Нахија Грбљани (Горњи Грбаљ): Наљежић, Пелиново, Шишић, Пријеради, Братешић, Богосав. Према географском редослиједу навођења села у дефтеру, ово село би могло бити каснији Горовић, Ластва, Свињиште ,данас локалитет на југоистоку од Ластве, на путу за Будву и Пријевор.
Нахија Доњи Грбаљ: Бјелаш, Врановић, Миоковићи (данас постоји локалитет Миоковићи недалеко од Побрђа), Грбил (данас је ту Бигово), Укропци, Главатичићи, Косорани, Ковач, Главати, Стуци(сада непостојеће село између Главата и Вишњева), Вишњево, Кримовица, Турија (данас заселак Кримовице), Пуховић, Синодар, Гостовићи (данас Загора), Дуб и Сутвара.
Нејасно је зашто су турски порезници Сутвару и Дуб пописали у Доњи Грбаљ, кад се ова села географски налазе у најсевернијем брдском дијелу Горњег Грбља, сасвим испод Црне Горе.Нејасно је и то зашто су Турци расцијепали село и половину дали Мехмеду Паши Зогољићу а другу половину његовом рођеном брату Ахмеду ,који је био у великој свађи са својим братом и који ће касније побјећи из села на Запад а 1577.године ,вратити се у хришћанство .
(наставиће се)