Пише: Иван Милошевић
Браво, Саша, браво мајсторе! До јутрос сам мислио да си млак у одлукама, да нијеси за градоначелника, строгог политичара и доследног борца за право народа. Како некад изглед може да превари! Јутрос сам открио да си као кремен камен, да си досљедан до коске, да са тобом нема циле-миле или оди ми – дођи ми, све је код тебе јасно и прејасно. Са тобом нема шале, када нешто одлучиш не одступаш од тога, па и да је читава Зета против тебе, изгураш своје милом или, јутрос видјех, силом и нијеси прпотивник за потцјењивање. Мислио сам да као професор универзитета, научник, увијек негдје у малом мозгу имаш црв сумње да нијеси можда у праву, али немаш ти те црве, код тебе је све саткано од правих одлука и истине. И знаш оно што комплет Зета не зна или барем сумња у то, а и знаш како да их у то убиједиш, па и да они сазнају што до сада нијесу знали. Уколико нијесу знали, од јутрос знају како милиција поступа по наређењу, носи и преноси у „марицу“ и док си рекао кекс заврше у затвору.
Браво, Саша, браво мајсторе, показао си да је Подгорица добила правог градоначелника и то таквог калибра да сређује стање не само у главноме граду, него и у другим општинама. Браво, Саша, мајсторе, изгледа да ти је имало по коме доћи, види се да си одрастао уз власт ДПС-а и њеног шефа Мила, па си од њих наслиједио непоколебљивост у понашању! Јебеш бонтон, разговор и договор, ту је, Саша, мајсторе, полиција, а када она поступа по наређењу, онда све дође на своје мјесто и свако добије своје мјесто у Спужу!
Нема код тебе емоција, саздан си од правих одлука и конгресних заклетви, марама и пионирских слетова и не погађа тебе када жене у озбиљним годинама са кћеркама леже на квасном и хладном шљунку и траже своју неку правду. Не дира те у срце, знаш да си у праву и да у твојим одлукама нема политике, него само правог знања и сазнања. Отвараш очи и онима који не знају што ти знаш, просвјетљујеш их и гријеш у хладном зетском јутру, бриселским агендама и ЕУ обећањима. Опрости, Саша, опрости, што тамо неке жене не знају шта је добро за њих, па се залуд повлаче по зетској земљи, хватају за руке и куну се да не дају дио свога завичаја за канализациони пројекат града којем не припадају. Не знају оне, Саша, оно што ти знаш, не виде што ти видиш, не контају што ти конташ и преконташ и саопштиш и спроведеш мимо воље народа, а посебно Зећана. И шта ће ово Зећанима, да се буне, хватају за руке, леже по зетској земљи и не устају, па полиција мора да их носи, шта ће то њима и о чему они мисле и чему се надају. Кажу да неће подгоричка г….. у свом дворишту, јер већ имају црвени отровни муљ који им животе узима. Шта они знају, Саша, мајсторе, не виде да је заправо и муљ, али и ова подгоричка г….. заправо њихово главно добро и да су због тога оно што су, а без њих би били нико и ништа и нико не би знао ни да постоје. Браво, Саша, мајсторе, што си им то пластично јутрос описао и поставио тамо гдје им је мјесто. Браво, Саша, мајсторе, само напријед у нове радне побједе, акције и реакције!
Извео си ово мајсторски, искористио си пар Месијевих дриблинга и превесало си читаву зетску одбрану и забио гол у рашље Милана Кнежевића. Од тога гола Кнежевић се неће средити наредних неколико година, неће од стида како си га понизио јуитрос, имати образа да изађе на наредне изборе и завршиће каријеру негдје између колектора и базена црвеног муља, гдје ће живима и мртвима читати своју поезију! Е, мој Милане, на кога си кренуо, онако у тренерци и патикама. Не бије се бој у тренерци и адидаскама, него се бој бије са полицијом и Сашином челичном жељом да усрећи Зећане, а да они о томе појма немају. Мој Милане, јабуко са гране, не бије се бој са Сашом у „марици“, него се бој бије на плантажама црвеног муља и подгоричких г….. .
Скидам капу, Саша! То што си урадио јутрос не може свако! Чинило ми се јутрос да је у Ботуну нека сахрана када сам видио онолико окупљених полицајаца око пет жена на земљи над којима је био Кнежевић. Очекивао сам да неко одржи пригодан говор и да се послије сви разиђу и пођу на по неку чашицу за здравље оних који остају. Ипак, није ми баш најасније, ко је ту коме држао говор и ко је ту кога сахрањивао? Ипак, једна мисао јавила ми се сама. Јутрос је у Ботуну сахрањен грађанин, а није било никога да прими саучешће!
Браво, Саша, мајсторе!
