У образложењу Жирија, које је у значајном дијелу прочитано интегрално, истакнуто је да збирка поезије „Град Господа и пчела“ представља дјело изузетне пјесничке зрелости и јасно заокружене ауторске поетике.
„Збирка поезије Град Господа и пчела представља дјело високе пјесничке зрелости, у којем аутор аутентично демонстрира своју поетику, гради свјетове и развија поетске идеје“, наведено је у образложењу.
Жири је оцијенио да збирку чини „букет изабраних пјесама, тематски разноврсних, али у коначници обједињених под насловом у којем су симболички и семантички пренаглашени идиоми Града Господа и града пчела“, наглашавајући да се управо у тој симболичкој оси препознаје дубљи смисао и унутрашње јединство књиге.
Овакво образложење јасно позиционира Ђурићево дјело као поезију која не остаје на нивоу форме, већ отвара просторе духовног, културног и идентитетског промишљања, што је у складу са значењем награде која носи име најважнијег споменика српске писмености.
У свечаној бесједи, Новица Ђурић је говорио смирено, промишљено и из дубине личног искуства, стављајући нагласак на духовну и културну димензију награде, али и на одговорност коју она носи. Подсјетио је да је „Мирослављево јеванђеље“ више од књиге, више од рукописа и умјетничког артефакта.
Како је истакао, то дјело је „свјетионик и стуб нашег идентитета, вјечни пламен који је кроз вјекове одолијевао свим бурама и недаћама“, нагласивши да управо та духовна дубина и данас окупља и надахњује.
Ђурић је подсјетио и на историјски контекст настанка Мирослављевог јеванђеља, указујући да је чин његовог настанка у дванаестом вијеку био истовремено духовни, културни и просвјетитељски искорак, са јасном поруком да „народ кроз писменост, културу и вјеру може досегнути највеће висине“.
Говорећи о значењу награде коју је добио, Ђурић је казао да она није само лично признање, већ симбол континуитета и свједочанство трајања вриједности утканих у културно насљеђе.
„Ова награда није обична награда. Она је подсјетник колико је значајно његовати културу, чувати језик и ширити умјетничке хоризонте“, поручио је Ђурић.
Посебно емотиван дио бесједе био је посвећен поезији као интимном простору самоспознаје и преживљавања. Обраћајући се породици и пријатељима, Ђурић је казао да поезију није писао да би оставио траг, већ „да се сјети ко је био док је још умио сањати“.
„Све што нисам могао рећи људима, рекао сам папиру… Тихо, између два даха“, казао је Ђурић, додајући да су ријечи за њега биле начин да се живот не објасни, већ преживи.
Он је нагласио да је књига „Град Господа и пчела“ огледало времена у којем живимо, али и мост према будућности, истичући да су писци „чувари моста између прошлости и будућности“, а књиге свјетлост за генерације које долазе.
Свечаност у Центру за културу у Бијелом Пољу протекла је у знаку достојанственог односа према књижевности, језику и духовном насљеђу, а додијелом награде Новици Ђурићу још једном је потврђено да „Мирослављево јеванђеље“ остаје једно од најзначајнијих признања у савременој српској књижевности.
Поводом додјеле награде, честитку Новици Ђурићу упутио је и предсједник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић, који је истакао да ово признање свједочи како о високом домету награђеног дјела, тако и о ауторској зрелости и одговорности према ријечи.
Мандић је у поруци посебно нагласио значај чињенице да је жири награду додијелио књизи која, како је навео, „поетички тежи традицији духовне поезије“, чиме се потврђује континуитет највиших вриједности културног и духовног насљеђа.
„Ваш рад као новинара, пјесника и писца прозе већ дуго обогаћује јавни простор, а овом наградом добија још једно значајно признање које превазилази лични успјех и постаје дио заједничког духовног блага“, поручио је Мандић.
Он је изразио жаљење што због интензивних обавеза и цјелодневног засједања Скупштине није био у могућности да лично присуствује свечаној додјели награде, али је нагласио да је увјерен да ће ово признање бити снажан подстицај за даљи стваралачки рад Новице Ђурића.
На крају честитке, предсједник Скупштине је добитнику пожелио добро здравље, стваралачки мир и нова дјела која ће, како је истакао, „попут овог, остављати дубок и трајни траг“, подсјећајући да је поезија управо она која „милује, уздиже и подсјећа на крајње вриједности духа“.
извор: ин4с
