Пише :Дејан Бешовић

Варошица Кучоглу налази се на 14 километара од Константинопоља ( Истамбул) .У тој варошици која има 14.526 људи налази се  водећа грађевинска и авио-компанија у Турској. Ту се налази и  тим потпуно сертификованих професионалаца који се баве свим, од сложених великих пројеката до мањих послова до пројектовања авиона и борбених дронова. Осим ове варошице постоји још једно село са друге стране Босфора Кучоглу . То  насеље у општини и округу Мањас , провинција Баликесир у Број становника је 315. И у једном и у другом мјесту срећемо идентична презимена и необично способне људе . Дакле ,изнијећемо презимена оних потурчених јањичара које су отели Турци приликом крвавих похода на Српска Брда Црне Горе кроз вјекове окупације . Свакако да презимена говоре о њиховом поријеклу .Најзаступљеније презиме у истоименој варошици је Кучоглу . Наишли смо још на презимена : Дрекоглу ,Петроглу,Попоглу,Спахоглу ,Никезоглу ,Мићоглу ,Лаиноглу ,Милоглу ,Раћоглу ,Прелоглу ,Артологлу ,Беоглу ,Ивановлу . У архиви Републике Турске у Константинопољу наишли смо  на више докумената који свједоче да је мјесто и село са друге стране Босфора Кучоглу заправо јаничарско село које је настало „на маргинама древног града Истанбула,састављено дјеце отете  од Срба из Куча Карадага и назваше га по њиховом казивању Кучоглу „ д.бр.771/65-1638 у.83 ( превео са турском Јован Миловановић ) .Идентична презимена наилазимо и у селу Кучоглу у Азијском дијелу Турске . Сматрамо да је овдје битно напоменути да су дјеца отетих Срба из Куча у јањичарским крвавим данима окупације ,дуго времена памтила свој крај и називала топониме у новој домовини по старим топонимима Отаџбине . Тако на брду изнад градића Кучоглу наилазимо на топониме који су искључиво српског језичког  поријекла : Орљоглу ,Жијоглу ,и доминантни врх Комоглу,Врбоглу ,Доланоглу ,Златоглу ,Коритоглу , Захваљујући Јовану Миловановићу ,професору турског језика и књижевности и шефу катедре за оријенталистику  на Београдском универзитету ,сазнали смо  да поменути топоними немају никаквог утемељења ,нити у Старо-турском бити у Ататурковом Младо- турском језику,јер се сва презимена и топоними завршавају са оглу  .Што се пак језичких  израза тиче у младотурском језику ,којим говоре становници Кучоглуа наилазимо на следеће изразе : астал ,тигањ ,вигањ ,сједник ,корито ,сушница,анаћама ,борба ,тврди,меки ,погани,добри  и слично укупно преко 300 израза које по тврдњи Миловановића немају никаквог утемељења у турском језику.У исчекивању детаљнијих  генетских резултата можемо рећи да су до сада тестирана 43 становника и њихов геном се подудара са геномом Куча . У варошици Кучоглу смо наишли на један древни обичај који биљежимо како у Кучима тако и у сусједним  Братоножићима . Обичај се назива  Хидрелез .Он се по традицији слави задње недеље маја и поклапа се са љетњим Светим Николом 22.маја , за оне који живе у Кучоглу . Данас је то испуњење вјерског ритуала који се слави као дан доброте. Ноћу на улицама гори ватра, а једна од традиција је да се седам пута прескочи ватра. Те ноћи одлазак у зелена и мирна подручја попут Дегирмен богази и парка Кучоглу или у близини верских мјеста попут гробница такође је ритуал Хидрелеза. Људи чекају поноћ и тамо се састају. Сходно томе, на дан Хидрелеза људи приносе дарове и нико се не истјерује из села . Одређује се цртање слике нечега што желе да добију  или непожељни пијединци који треба да буду каменовани. Појединци који траже робу стављају новац у црвену торбицу и каче је на дрво. С друге стране, они који желе бебу куцају име или цртају фигуру бебе на земљи. Ови ритуали су традиција претхришћанске епохе Српских Брда Црне Горе а данас Хидрелеза. Једно од сујеверја је да ако се неко истушира ​​те ноћи, заштићен је од свих болести. Хидрелез је врста Невроза или пролећне Нове године.Ујутро првог дана прославе, људи који долазе у Кучоглу  праве пикник прије фестивала, у парку Кучоглу . Током фестивалске вечери организује се велика бакљадна поворка. Тулутакучоглу  , важан догађај јединствен за град, одржава се када се људи облаче као Тулутакучогли, локални хероји који су пружали отпор Грцима  14 мјесеци током Турског рата за независност , будући да су били кожари и облачили би се у козју или овчију кожу са коњским реповима, чађом из димњака, звонима и штаповима како би изгледали застрашујуће.Цијенимо да је овдје битно напоменути да су Грци често заобилазили ово мјесто кроз историју јер су сматрали да становници Кучоглуа нијесу изворни Турци већ потомци јањичара ,сакупљених из једне далеке Хришћанско- православне  земље запада ,о чему грчки историчар , писац и пјесник  Јоргос Сеферис пише у својим радовима .

У Кучоглу наилазимо на  Кучокесијски  локални сир, назван Кучи Пејнири , познат је у европским земљама и извози се у Француску , Њемачку и Велику Британију . То је гранулирана врста сира . Хошмерим , који се прави од сира и јаја, популаран је десерт овог града. Многа стара  јела (као што су кешкек, гвеџ, тирит, манти, кајмакли ) састоје се од кучоглуске  кухиње .

Етли чорба је још једно јело уобичајено у Кучоглу . Слично је јело  келе паца Хаш ( јерменски Хааш  је традиционално јело направљено од куваних делова краве или овце, што може да укључује главу, стопала и желудац ( шкембиће ). Потиче из Јерменије и сматра се једним од најстаријих јерменских јела .У Кучима се

састоји  од овчије или говеђе главе, која се кува док се месо лако не одваја. Затим се динста са бијелим луком, црним луком, црним бибером и сирћетом. Понекад се дода мало брашна да се згусне чорба. Такође се често кува са говеђим ногама или шкембићима. Од њега се добија топла и обилна зимска чорба.

                       (наставиће се)