Пише: Момо Јоксимовић!
Вранешка ђевојка је млада жена на прагу живота –ни дијете више , а ни жена још.То је оно вријеме када се глас умиљава, корак постаје гиздав и мекан, а поглед добија дубину. У њој се први пут јавља стид, али и храброст, жеља да припада , али и да се уздигне. Она је љепота куће, част породице, знак да је лоза још жива, млада и родна. Била је свјетлост куће, бисер који се чува, цвијет који расте под стрехом и у пољу. Кад мајка каже „моја ђевојка“, то није само ријеч-то је понос, благослов.
Вранешка ђевојка је млада жена у првим корацима зрелости. Стоји на вратима живота, од малена се учи стиду, лијепој ријечи, честитости, домаћинству, али изнад свега учила се срцу. Да њено срце буде широко, а поглед чист. По родном казивању ђевојка је била мјера куће, јер ако је она честита, онда је и дом уредан, а сјеме породице здраво, стидљива али поносита, тиха али и одлучна. У њеном погледу сија нешто што се не може купити ни научити, природно достојанство душе. Она је што би народ рекао : „Вранешка ђевојка је као роса на јутарњем цвијету- чиста као роса, тиха и драгоцјена“.
У кући ђевојка је огледало своје породице, свједок да је дом васпитан, мекота која умирује, прва пјесма која се пјева ујутру, тиха рука која помаже мајци, радосни корак који испуњава кућу топлином. За народ, она је знак да све што је старије било часно и да ће све што је новије бити још боље.
У нашој традицији Вранешка ђевојка симболизује: цвијет који се тек отвара, јутро које обећава љепши дан, чисте воде у које се огледа небо, јабуку на врху гране до које се не стиже лако нити свака рука, части и врлине , двије врлине које су одувијек красиле женски род.
У народној пјесми дјевојка је најчешће чежња, идеал, благост која смирује и храброст која подиже.
Наша књижевност не постоји без ђевојке. Нема гуслара који није запјевао о њеној љепоти, нема јунака који није затреперио због једног погледа, неме пјесме у којој није остављен траг њеног корака.
Дјевојка у епици није само украс, она је покретач живота.
У пјесми, ђевојка је увијек била као јутарња звијезда, прва се роди на небу, а задња зађе . Пјесник у њу гледа као у танак облак изнад ливада, у плес травке на вјетру . Она је у стиховима увијек да корача лако и мекано да земљу милује.
Вранешка ђевојка је огњиште које пламти на сред дома, тиха стража рода, пламен који пламти више од људи.
Код многих народа највећа снага нијесу ратови, цареви ни походи , него жена која зна да воли и да чува. Од старих времена дјевојка је носила светлост дома, топлину ријечи и љепоту која не блиједи ни пред буром. Пјесници су је цртали сликама, ријечима бојама, а народ је чува у пјесми као најљепшу тајну која се не заборавља.
Данас у времену које брзо трчи, ђевојка остаје онај мали мир међу хаосом, поглед који смирује, корак који отвара пут. Она је спој традиције и сдашњости и чежња старице и мирис младог јутра.
А кад једна Вранешка ђевојка постане важна човјеку, онда се све претаче у јединствену истину, да љепота није у лицу већ у начину на који се смије, слуша, хода, говори,и чува туђе срце као своје.
Та истина је вјечна као народ, и стара као љубав која се никад не троши.
Ако хоћеш да будеш срећан младићу, тражи вранешку Ђевојку ! Имаћеш и љубав и жену и мајку и баку и снаху и честите пријатеље!
14 Responses
Хвала легендо жива Вранеша. Одстајеш да живиш док Вранеш траје. Ти си чудо.
Поносни на Мома поносни на себе. Боже како наѕ подиже краљ Вранеша. Ко то помене Велики царе Вранеша нек фупенце приподигне рад пошовања. Нико Вранеп не подиже као Момо. Хвала човече.
Нико нам више рекламе није дао од доживогног префсједника Врснеша. Видим да лви дјело брхунског књижевног фанга доноси аутору: СВЕ ОПШТКНСКЕ НАГРСДЕ ДЈРВАРА.ЈЕВАНЂЕЉЕ МИРОСЛАВЉЕВО. ТРЕЋИ ЈСНУАР БИЈЕЛО ПОЉЕ. Е замисли упоррдит ивај текст са стл књижица пјесника је смешно. Ово је божанство.
Хвала људино.Ако не знаш ко сам ја и којег рода и кога ђеш имати у кућу млади момче прочитај Мома шта он каже. А Момо мора бути доживотни предсеник не Вранеша него целог Сјевера. ХВАЛА КЊАЖЕ.
Кад неко де буде радпитивао каква је дјевојка из Вранеша, Момо нам је више од пола обезбедио удају. Дамо орстен момче. Сад смо на цени. Бирамо.
БРАВО.
Кад неко де буде радпитивао каква је дјевојка из Вранеша, Момо нам је више од пола обезбедио удају. Дамо орстен момче. Сад смо на цени. Бирамо момке. Бирамо куће нама равне. Још да нам ту мсло помлгне. Ријеч јсвна је чудо. Хвала Момо.
БРАВО.
Нико Вранеш не подиже у сваком плгледу ко Момо. Сви на једну страну Момо на другу је претегао по људскости, активности Ннико ни до кољена Мому краљј.
Бог ти помлгао Момо.
Сад свакоме не само из Вранеша мора бити јасно која си ти човече интелектуална, морална, љхдска ГРОМАДА .
Јасно да се твоја величина не жели спустсти на ситне интриге недорадлих твом интелекту. ХВАЛА ТИ ПРЕДСЕДНИЧЕ ВРАНЕША. И ТРЕБА ДА БУДЕШ ДОК ХОДАШ.
Кандијумо те за награду Подгорице. Ти си непоновљив. Ти си академсми човек
Јвала Чрстити човече што нас у незаборав стави. Хвала комћија, брате, земљаче, стрико, ујаче. Ти си свим дамана девојкама Вранеша све то.Хвала председниче. ПРИСТАЈЕ ТИ.
Момо је без лажне скромности из једне од најугледније кућа из Вранеша. Од оца , брсдтва, поштене и храбре ујчевине ђеду Божу поему уз гусле остави. Уради сам и плати величандтвену „ВРАНЕШКУ КОЛИЈЕВКУ“, ВИшЕ ПЈЕСАМА ГУСЛАРСКИХ, Мониграфију о Митрополиту Амфилохину…ХВАЛА МОМу КУЋА И БРСДТВО ТИ ГА ДАЈЕ
Momo ti si luca Vranesa .Slikas rijecima, proslost , sadasnjost …
Ја предлажем а ви : ђевијке ..одиве. баке. Снахе. Стрине. Ујне. Куме. Комшинице. Домаћице…..Момо ЗАслужује све награде овога свијета. Од Бијелог Поља до врха држве.
Овај његов рад је најбоља литература за предмет:НАРОДНА КЊИЖЕВНИСТ.
НИКО МУ РАВАН НИЈЕ. БравоОООООО!
Има људи да пишу добро али не ни близу овако. Ово је ранг најбољег књкжевника.
С ама ласт Момо. Свама част Вранеч. Диже га до неба легендо.
Бивши фиректир Ф ПИО предлаже да Вранеш шодигне дпоменик Мому за живкта и то је мало.
Парих Бијелог. П. Одушрвљено чита Мома.
Прог. Головић га окива у небеса.
Проф. И књижњвник Лекивић му даје 10.
Ми група интелектуалаца мискимл акл Мому остали гекстови овамви лва најављена књига че бити основ за народну кижевност на Филолошким факсовима