– У њиховим извјештајима се налазе те огромне цифре. Према томе, сматрам да без испитивања и ископавања које би требало обавити, морамо прихватити у начелу тај број – рекао је он.
Крестић каже да не разумије зашто Србија још нема меморијални центар посвећен убијеним током НДХ иако је то више пута обећавано, као ни зашто је четири пута пропао покушај да се у Народној скупштини Србије усвоји закон о дану геноцида и зашто геноцид над Србима још нема име.
– Није важно да ли ћемо геноцид над Србима звати „србоцид“, „покољ“ или другим именом, али је битно да и ми имамо назив за геноцид као што га имају Јевреји или Роми – навео је Крестић за Срну.
Крестић каже да се поставља питање – зашто се ништа не ради по том питању и коме се тиме чини услуга?
– Да ли је могуће да се додворавамо Хрватима? Да ли желимо да купимо њихову љубав, да их умилостивимо да нас пусте у ЕУ? Да ли мисле да ми таквим фалсификатима и неподопштинама можемо нешто да добијемо? Ми се само тако светимо нашим жртвама и тргујемо њима. Срамотно тргујемо и поново их убијамо – категоричан је Крестић.
Он је рекао да су за њега неразумни разлози нечињења, а посебно чињеница да Музеј жртава геноцида као надлежна институција број убијених у Јасеновцу везује за имена.
– Тешко је говорити о 80.000, 90.000 и 100.000 само зато што су то позната имена. Јевреји имају око осам милиона страдалих у Холокаусту, али се не позивају на имена и презимена. Према томе, за њих важи једно правило, а нама се намеће друго. Не знам ко га намеће и због чега. Зашто ми то прихватамо, зашто институција која постоји вољом државе и коју финансира држава иде на такав принцип и ненаучни метод? – упитао је он.
Крестић је нагласио да је демографија као наука одавно рекла да у Европи нема земље и народа који су пострадали као Срби.
– Ми бјежимо од науке, ми не поштујемо научна сазнања. Све подређујемо политици тако да је наша историографија и та политика у том домену скандалозна – сматра он.
Крестић тврди да је од највеће важности да српски народ буде упознат о идеологији геноцида.
– Да знамо зашто настаје, кад настаје, ко ствара идеологију геноцида, са којим циљем, да ли и даље постоји идеологија геноцида у Хрватском друштву или не – наглашава он.
Крестић подсјећа да је уназад два мјесеца објавио мању књигу која се бави овом проблематиком.
– На основу прворазредних извора, прије свега хрватских, на сва та питања сам дао одговоре. Идеологија геноцида није уништена у Хрватској. Она и даље постоји,а ми се тој идеологији подастиремо и њој чинимо услуге!? – истакао је Крестић.
One Response
Нема се ништа паметно додати на речи академика В. Крестића. Све је до нас као народа, који је највише пострадао у Европи, како је то уочио образовани историчар као што је господин Крестић. Заиста, када се узму у обзир протекли векови са вишевековном
отоманском окупацијом, Први, Други светски рат и страдања 90-их година 20-ог века излази логичан закључак да смо много страдални народ.
Људи од имена, наши историчари и сви који изучавају затирање, не само фузичко, српског народа, те ми као читаоци и уједно његови припадници можемо и морамо знатно више урадити на култури сећања, подсећања на наше вишевековно затирање од наших непријатеља. Мислим да су музеји, уз обележена и брижно одржавана места масовног страдања, уз издавање пригодних књига, филмова и сличних видео садржаја један минимум који би се за почетак морао реализовати у ороченом временском периоду!