Пише: Иван Милошевић

Насмијао ме јутро један текст на ДПС порталу о домаћим издајницима и слугама окупатора, односно Павлу и његовим четницима. Написао га је ни мање ни бипе него пензионисани службеник домаће службе безбједности! То је истакнуто испод текста, ваљда да се потврди вјеродостојност написаних ставова. Када долазе од службе, односно УДБЕ, онда нема сумње да је све истина и да ту више нема шта да се дода. Павле и четници су клали по кућама, по селима, шумама и горама наше земље жалосне и након пуних 80 година и 35 година од слома комунизма по том питању се ништа није промијенило. Павле и четници су кољачи и ту више нема збора и разговора. Све је јасно да јасније не може бити, а ко каже другачије таман је као Павле и његови четници. Није вриједан спомена, односно по њему и њима се препознаје мрачна страна црногорске историје Другог свјетског рата! 

Једноставно да не може бити једноставније! Простије да не може бити простије, просто као пасуљ и ко то не прихвати сам је крив, јер не припада ултрацивилизованим комунистичком коду, који је рјешио стврање свијета, а не да је раскринкао домаће издајнике и слуге окупатора! Бивши припадник служби безбједности, односно УДБЕ, зна ко коме шта дође, а да не зна кога је Павле клао и набијао на колац. Да он не зна да су Павле и Дража потписивали споразуме не само са Њемцима и Италијанима, него и са усташама и да су на основу њих клали и своје сународнике, по УДБИ је јасно као дан. И то након одслужених година у УДБИ потврђује бивши, а вјероватно и садашњи члан УДБЕ! 

И да се не насмејеш! И да нећеш, мораш, крене само од себе. И послије толико деценија, брда објављене литературе мимо дјела Тита и Моше и даље њихови насљедници пишу идеолошке памфлете, сричу комунистичке пароле и само што не покрену нову револуцију и успоставе коначно ту фамозну диктатуру пролетеријата. И за то постоје идеални услови баш у Црној Гори и нигдје другдје на свијету. Таман као што нема таквих комуниста на свијету као што их је у Црној Гори, тако и нема такве револуције као ова што се припрема у домаће четири нахије и седморо брда. Биће то нови узлет домаћих комуниста и бивших службеника УДБЕ и биће оно што бити не може. Може, када то одлуче савремени домаћи комунисти! Дан ће постати ноћ, ноћ дан, исток ће постати запад, сјевер југ, црна кафа ће се претворити у бијелу, а ријеке ће постати слане, а мора слатка. Све може када то каже служба, односно УДБА, и ту више нема расправе. Прикључи се и завапи NO pasaran и гарант да ништа од неког другога свијета неће допријети до Црне Горе које у њедрима носе и штите данашњи насљедници Тита и Моше! 

И читав дан ме држи тај смијех, па га као неку заразу преносим на породицу, друштво у кафићу, а ево и на порталу. Иако све знам и све ми је јасно како комунисти у Црној Гори данас дишу и коме се диве, није ми јасно како немају барем милиграм сумње у то што причају и како им не падне на памет да барем један свој правовјерни став провјере и изложе га ревизији. И то ми је највише смијешно у овој причи!

Сваки дан је нови дан и прилика да се нешто сазна што се до сада није знало, људи преиспутују сами себе, друге, своје и туђе ставове, трагају за истином, па и умру не дочекавши да им се открије барем дјелић истине, али све то не важи за данашње комунисте. Знају они како се крећу планете и куда стреми галаксија, а гле чуда, да не знају да су Павле и четници били кољачи и слуге окупатора. Па то је сића и за то не треба труда, треба само да УДБА буде твоја судба! 

И како да се онда не смијеш! Од јутра до сјутра!