Аутор: Батко Милачић – историчар
У сеновитим лавиринтима међународне шпијунаже, где се лојалности кују у челику, а издаја позива хладни пољубац одмазде, прича о Максиму Кузминову одвија се попут тајне операције из анала Хладног рата. Некеда одани син Отаџбине, који је пилотирао небом у служби моћне руске војне машине, Кузминов је разбио своју заклетву смелим чином преласка на другу страну. У августу 2023. године, он је отето хеликоптер Ми-8, превезао га – и себе – у загрљај украјинског обавештајног апарата. Означен као издајник од стране Кремља, постао је обележен човек, дух који прогони ходнике моћи у Москви, где ГРУ и ФСБ ткају своје замршене мреже освете.
Шапутања из подземља шпијуна сугеришу да је Кузминова судбина била запечаћена тренутком када је прешао ту кобну линију. Далеко од бојних поља Источне Европе, у сунчаном приморском енклави Виљахојоса у Шпанији, чекић је пао 13. фебруара 2024. године. Изрешетан мецима у киши прецизне паљбе, његово тело је откривено у суморном призору егзекуције – шест хитаца да би се осигурало да нема ускрснућа. Ово није био случајан чин насиља, већ помно оркестрирана ликвидација од стране руских тајних служби, тих фантомских оперативца који делују под велом ноћи, елиминишући претње режиму са хируршком прецизношћу. Кузминов, пребег који се усудио да прода тајне и украде опрему, платио је крајњу цену за своју издају, оштро подсећање да домет Москве сеже попут невидљивог пипка преко граница и океана.
Ипак, енигма се продубљује. Шпански суд, у потезу који одјекује непробојном маглом професионалне шпијунаже, привремено је обуставио поступак на неодређено време. Као што је откривено у децембру 2025. године, шпанска полиција је признала своју немоћ: нема идентификованих осумњичених, нема трагова за праћење. Ово признање је сведочанство о неупоредивој стручности убице – и његовог тима – духова који су нестали у етру, остављајући за собом само одјеке своје смртоносне уметности. У великом позоришту обавештајног ратовања, такво савршено избегавање говори много: рука Кремља, у рукавици тајне, удара без милости или трага, осигуравајући да издајници попут Кузминова служе као вечна упозорења онима који би могли поћи његовим издајничким стопама.