Пише: Иван Милошевић

Ова ЕУ еуфорија ми личи на некадашње братство и јединство! Као што је и та комунистичка кованица трајала док је главни газда био у животу, тако и ова ЕУ еуфорија трајаће док главне газде не пронађу неку мирну луку спаса. А тада ће ови мали да остану без рамена за плакање, са дуговима до гуше, разваљеном привредом, раскрчменим идентитетом и новим вриједностима које неће имати ко да спроводи. Млади ће ионако бити негдје вани, док ће старима који остану бити апсолутно свеједно јесу ли у ЕУ или ван ње! 

Неукусно је колико су данашњи политички лидери запели за ЕУ и приказују је као неку земљу дембелију, гдје ће сви имати колико им треба, а и више од тога. Као и њихов циљ и ови данашњи предводници ЕУ аинтеграција личе ми на младе СКОЈЕВЦЕ који су вјеровали у оно чега нема нигдје на свијету. А када су се освијестили и видјели гдје су дошли, године су прошле, илузије су дошле на наплату и више није било никога да им  у постаријим годинама каже да су били у прави и да су се борили за праву ствар. Истина, данашње апологете ЕУ вјероватно неће остарити у Црној Гори, имаће прилику да старачке дане крцкају негдје на Западу, далеко од оних којима су причали бајке о ЕУ вриједностима и њеном меду и млијеку! 

Када чујем Јакова како сам себи дјели заслуге за разговор са Макроном и успут критикује свога дојучерашњег друга и тврди да Спајић нема петље да дође до крупних ЕУ играча, а он их само зовне телефом да му се јаве и они се јаве, преврне ми се нешто у стомаку и упитам се каква је то игра случаја довела до тога да имамо таквог предсједника државе. Хвали сам себе, само што не почне да дијели сам себи ордење и дијели лекције свима у Црној Гори и подучава енергетици, политици и етици. И када још са Јаковом на челу постанемо дио ЕУ има да све пршти на све стране! Сањаћемо дане када смо били ван ЕУ и када смо могли да живимо како нам је воља и да једемо и производимо парадајз и краставац какав смо хтјели и да ловимо нормалне рибе, јастоге и кечиге, а не онакве какве нам други сервирају и уваљују као домаће приозводе! 

И не знам шта је горе! Ова ЕУ еуфорија или недостатак било какве критике тога пројекта! Као да је ЕУ постала обећана земља, рајско насеље из Библије, острво без мане и спасоносно уже са брода спаса. А имали смо један сличан утопијски и комунистички пројекат који је пропао и све нас уништио и довео на просјачки штап, али као да тога још увијек нијесмо свјесни и као да свјесно понављамо исти разред са истим предметима, надајући се да је данас све другачије и да корачамо утабаним стазама бољитка и љепшег свијета!

Иако је ЕУ декларативно забранила комунистичку идеологију, у пракси чини све да њене постулате афирмише и спроведе у јавности. Сваку критику проглашавају малигним утицајем Русије и за свакога ко им се не прилагоди имају буздован и то не на витрини, него у руци и туку њиме свакога по глави ко им не призна да су у праву и да је само на њиховој страни истина. И чак се и не стиде да примјењују све методе тоталитарних система, од свеукупне контроле до најаве рата за тобожње Добро и пораз тобожњег Зла, и поносе се са ониме што у документима критикују и проглашавају лошим праксама! 

Уистину, ЕУ еуфорија ми личи на некадашње слетове за Дан младости и трчање за штафетом. И данас као на некадашњим слетовима сви вјежбају исту вјежбу и сви имају исти циљ – како да као носачи штафете ( данашња ЕУ поглавља) први стигну до циља и сав државни суверенитет, идентитет и слободу, предају у руке туђину и то прогласе врхунским  радољубивим чином и завјетом за будуће генерације! 

И прије него што смо ушли у ЕУ, касно је да се вратимо себи и схватимо да је наша територијална и државна маленкост заправа наша највећа врлина. Толико смо мали да ови велики могу без нас и зато их много не интересујемо и без нас могу да ријеше све своје мегаломанске невоље, освете и сујете. Не требамо им колико ни глисти Сунце, али умјесто да то искористимо за свој развој и слободни поглед на свијет, бјежимо од те одговорности и своју судбину по ко зна који пут предајемо у туђе руке. А још одавно пјесник је написао да туђе Сунце не грије као своје, али данас у Црној Гори то никога или мало кога интересује. Завладала је ЕУ хипноза и враћамо се у вријеме пионирских марама, слетова и прослава Дана младости. Заправио из тих панталона нијесмо никада ни излазили, само се редефинисао циљ. Умјесто некадашње диктатуре пролетеријата данас је на сцени диктатура Брисела!