Аутор: Тихомир Бурзановић
Етикета да су Србија, Црна Гора и Република Српска „руске губерније“ постала је политички универзални кључ – отвара сваку предизборну кампању, оправдава сваки неуспјех власти и замјењује сваку озбиљну анализу. Ипак, чим се макне дим политичке пропаганде, показује се да је та етикета више алат за манипулацију него реалан опис стања на Балкану.
КАКО СЕ ПРАВЉЕЊЕ СТРАХА ПРЕТВОРИЛО У ПОЛИТИЧКИ МЕХАНИЗАМ
Посљедњих година, прије свих у Црној Гори, а затим и у региону, наратив о „руском утицају“ претворио се у политичку мантру. Њега користе:власти када желе прикрити неспособност и криминалне афере, опозиција када жели ударити у емоције бирача,медији када желе подићи читаност,страни центри моћи када желе дисциплиновати непослушне политичаре. Тако се ствара атмосфера у којој је довољно некога прогласити „руским човјеком“ да би му се пресудило у јавној перцепцији. Без доказа, без анализе, без промишљања.
РЕАЛНОСТ – БРОЈКЕ РУШЕ ПРОПАГАНДУ
Ако бисмо стварно мјерили утицај:Црна Гора – више од 90% економских и институционалних веза усмјерено ка ЕУ и НАТО. Русија готово избрисана из привреде након санкција. Србија – зависност у енергетици и културна блискост, али трговина, инвестиције и индустрија су доминантно окренуте ЕУ и Кини. Република Српска – политичка блискост са Москвом, али ограничена реалним дејтонским оквиром и међународним надзором.
Ако је ово „губернија“, онда је то најчуднија губернија у историји – у којој наводна метропола има симболичан утицај, а стварну моћ држе други.
КО ЈЕ ИЗГРАДИО ОВАЈ МИТ?
Домаћи политичари – мајстори пребацивања кривице
Домаћи лидери већ деценијама одбијају да признају:слабост институција, партијско заробљавање државе,недостатак визије,корупцију као државни систем. Лакше је рећи да је „Русија крива“, него објаснити зашто здравство пропада, судови не раде, а млади одлазе.
Медији – фабрика етикетирања
У Црној Гори се сваки политички неспоразум своди на двије ријечи: „руски утицај“. У Србији и БиХ се то користи у предизборним кампањама као емоционални окидач. Анализа не постоји – само крик.
Западни центри моћи – геополитички притисак преко етикете
Западне дипломате и аналитички центри често користе наратив „руске губерније“ како би:појачали притисак на локалне лидере,наметнули политичке одлуке,хомогенизовали НАТО и ЕУ наратив,оправдали своје политичке интервенције.
ГДЈЕ ЈЕ РУСКИ УТИЦАЈ ЗАИСТА ПРИСУТАН — А ГДЈЕ ЈЕ ФАНТОМСКИ?
Реално присутан:културно–идентитетски наратив код Срба,енергетска зависност Србије,политичко-идеолошка повезаност дијела елите у РС.
Нереалан и преувеличан:у Црној Гори, гдје Русија нема ни економски, ни институционални, ни политички продор,у дијелу БиХ, гдје „руска пријетња“ служи као хомогенизација националних наратива,у Србији у областима у којима доминирају ЕУ, Кина и САД.Другим ријечима: прича о „губернији“ почива на политичкој машти, а не на чињеницама.
ШТА ЈЕ СУШТИНА – РЕГИОН БЕЗ ВЛАСТИТЕ ВИЗИЈЕ
Истина је једноставна: Балкан није руска губернија, него геополитичко раскршће на којем се три силе такмиче:Запад — са институцијама, кредитима и притискањем елита,Русија — са идентитетом, традицијом и енергентима, Кина — тихо, кроз економију и инвестиције. А домаће елите? Оне чекају да им неко други одговори на питања на која саме немају храбрости: куда иде држава, ко је одговоран и зашто институције не раде.
ЗАКЉУЧАК: ГУБЕРНИЈА ЈЕ САМО У НАРАТИВУ, НЕ У РЕАЛНОСТИ
Србија, Црна Гора и Република Српска нијесу ничије губерније. Оне су талац:сопствене политичке немоћи,страних интереса,медијских манипулација,и дубоке неспособности елита да изграде дугорочну стратегију.
Док год домаћа власт сваку кризу проглашава „страним утицајем“, а никад резултатом сопственог рада, странци ће изгледати моћнији него што јесу — а регион слабији него што би могао бити. Етикета „руска губернија“ није дијагноза.То је политичко оправдање за сопствени неуспјех.
(крај)
2 Responses
Моћ лудака и њихово утицај на народ је код нас енормно велик !Када се звршило бомбародвање Савезне Југославије Мило Ђукановић звани Гусан (због свог кривљења врата када износи своје политичке лажи и убјеђења ) излази на конференцији за штаму 1999 у јуну мјесецу и саопштава да је рат завршен, ( као одбјегли и члан Врховног штаба Савезне Југославије и наравно велеиѕдајник) да је побиједио НАТО и да Русија и Кина немају што да раде на њем простору а да је Војска Југославије једна обична скаламерија ! Дакле само мало иза тога тај „чистсунац и моралиста “ је отишао у ту исту Русију да моли да помогне малду незвисну државу Монтенегро или какао многи кажу Монтепркно инвестицијам јер она као такава не може опстаи !
Ако се сјетимо само Резолуције Инфорбироа и шта су барћа урадила браћи ради власти ,или само двије три године прије тога четницима,тада смо дужни да се присјетимо и дјела Спиридона Гопчевића Црна Гора и Црногрци.Све то се мора знати да би се садашње стање разумјело! Међутим ми се ради сопствених лажи и један дио ради неке наде подсјећамо само на ријечи Светог Петра Цетињског о Русији,то нам онако годи,колико год се тога и не држимо, и у скалду с тиме би требало да се донекле и опходимо према Русији и Русима. Међутим авај то јесамо у бесједама Митрополита и ништа друго!
Profesor Lompar je govorio o istorijskim činjenicama u vezi sa Šćepanom Malim i društvenim okolnostima koje su omogućile njegovu vladavinu u Crnoj Gori, kao i o načinu na koji je prikazan u Njegoševom djelu. Takođe, govorio je o pojavi samozvanca kao univerzalnom fenomenu i o uslovima pod kojima je ova pojava moguća u modernom vremenu.
Njegoš je ovom fenomenu dao veliki značaj, on je dobro razumio demonsku prirodu pojave samozvanca, zbog čega je želio da označi opasnost i rizike koje ona sa sobom nosi, istakao je Lompar.
„Pogrešno je mišljenje da u Njegoševom djelu „Lažni car Šćepan Mali“ mi imamo posla sa nekim anegdotalnim sticajem okolnosti unutar ambijenta vezanog za ovaj prostor. Ne, Njegoš je uvijek uzimao događaje iz crnogorske istorije i univerzalizovao ih, preveo ih u jednu sadržinsku optiku koja je mnogo šira“, naveo je Lompar.
Kako je kazao, Njegoš je Šćepana Malog vidio kao uzurpatora dinastičkog prijestola Petrović Njegoš i, gledano sa stanovišta istorijskih činjenica, imao je negativan odnos prema njemu. Lompar je srednjoškolcima napomenuo da je veoma važno da razgraniče istorijsku podlogu i činjenice, od onoga što je smisao života, a što je obično vezano za književnost.
„Bilo bi bitno da razumijete da književnost služi za to da se otkrije smisao istorijskih činjenica, a ne samo njihova puka faktičnost. Njegoš je uhvatio taj smisao na način koji upozorava i na način koji pokazuje da prostor lažova, falsifikatora, prevaranata nije neki prostor koji se može izolovati na jednu epohu, jedno vrijeme, niti se može izolovati na jedan ambijent ili jednu sredinu“, poručio je profesor Lompar.