Пише : Дејан Бешовић

Јован Ердељановић ни Љуљановиће није сматрао за Мрњавчиће, већ за досељенике из Диноше у Грудама, а занимљиво је да је он под тим братством сматрао само Ледињане и дио Криводољана насупрот предању по коме сви Криводољани потичу од Љуљана Којковог, унука Љеша Пантовог . Пасови Љуљановића су према Јокановићу следећи: Гојко Мрњавчевић-Ненад-Гаврило “Грча”-Панто-Алекса “Љешo”-Којко-Љуљан-Јован-Иван. Иван је имао петорицу синова: од Вучице, Која (звани Каљо) и Ђурице су Криводољани и Јусуфрамићи у Диноши, од Вука су Нељевићи у селу Прељевићи у Ублима, а од Ћетка су Ледињани. Према предању, Која и Ћетко су се преселили у Љуљан у Диноши, одакле су због сукоба са Грудама прешли у село Ледине у Фундини гдје је остао Ћетко, док се Која вратио у Криви До. Ердељановић је на основу податка да су Ледињани и дио Криводољана дошли из засеока Љуљан у Диноши закључио да Љуљановићи одатле потичу, док се заправо ради само о дијелу Љуљановића из Кривог Дола који су добили земљу у Диноши. Тако он не наводи да су Која и Ћетко имали браћу, те сматра да су се прибратили Криводољанима. Ердељановић очито није знао за ово предање о миграцији Криводољана у Диношу и одатле у Ледине и назад у Криви До које спомиње и Стеван Дучић у свом дјелу о Кучима. На основу резултата Николића из Кржање који потичу од Које, може се закључити да Љуљановићи тј. Криводољани у цјелости припадају роду Куча.Од Мрњавчића су према предању између осталих и Јанковићи у Доњој Морачи, Мицановићи из Пљеваљске области, Затарја и Доњег Колашина, Ђурђевићи из Затарја и Дракуловићи, Колиновићи, Муратагићи и Радоњчићи из Плавско-Гусињске области. За Кликовце у Зети је утврђено да насупрот устаљеном предању нису од Мрњавчића и да не припадају грани Куча Дрекаловић, већ да су највероватније од Тихомира који су једно време живели у Орахову по доласку из Груда, како гласи друго предање које наводи Јокановић. Такође, за Мекиће из Колашина који су према предању од Мрњавчића-Ђурђевића се испоставило да припадају грани Дрекаловића. Већина Мрњавчића слави Митровдан, док Костровићи и Никезићи славе Никољдан, а Беровјани и Перићи Зачеће Св. Јована.

Дрекаловићи су најбројнија група братстава у Кучима, а потичу од Дрекала који је живео у 16. вијеку и о чијем поријеклу постоји неколико различитих предања. Према устаљеном предању самих Дрекаловића њихов родоначелник је син Јована и унук Ђурђа Кастриотића – Скендербега. Јован је након смрти свог оца побјегао у Италију, док је његова трудна жена најприје отишла у свој род у Кастрате, а одатле према једној верзији прешла у Селце у Климентима, а према другима у Брштан (данас такође у Климентима, а у то вријеме у Кучима) гдје се родио Дрекале. Одатле је Јованова жена прешла са Дрекалом у Куче гдје се преудала за Никезу Марина из Безјова, родоначелника Никезића. С друге стране, Мрњавчићи су одувијек тврдили да су Дрекаловићи њихов огранак и да је Дрекале рођени син Никезе Марина. Према трећем предању Дрекалова мајка је била ћерка Мартина Ђона, војводе из Селца у Климентима, која се удала за неког Мрњавчића у Скадру одакле је побјегла пред Турцима назад код свиг оца у Селца. И тамо су је наводно пронашли па је отишла у Брштан гдје се родио Дрекале. С обзиром да Дрекаловићи припадају роду Куча, може се закључити да је предање Дрекаловића о поријеклу од Кастриота, поред тога што је крајње нелогично, у потпуности оборено Између два преостала предања која имају потпору у историјским изворима  далеко је вјероватније да је Дрекале заиста био рођени син Никезе Марина. Занимљиво је да Мугоше из Љешкопоља, који себе такође сматрају потомцима Кастриотића, имају предање да је родоначелник Дрекаловића оженио ћерку њиховог родоначелника који се у Љешкопоље доселио из Кастрата преко Куча. С обзиром да су Дрекаловићи сродни осталим Кучима и да припадају огранку Куча , те самим тим не могу потицати од Кастриотића, велики су изгледи да су од Мугоша преузели предање о поријеклу од Кастриотића. Дрекале је према предању био у добрим односима са Турцима у Скадру, те је једном приликом издејствовао да над Кучима не изврше одмазду због неког сукоба. Дреца Дедин( Дедушов)  из Орахова, који је у то вријеме уз Жија Пералова био кучки војвода, у знак поштовања према Дрекалу препустио му је војводску титулу. Од Дрекала па све до војводе Марка Миљанова Поповића, војводе најприје источног дијела племена, а касније и свих Куча, ће бити биране из рода Дрекаловића.Према предању Дрекаловићи потичу од петорице синова Љаља Дрекаловог – Вука, Вујоша, Илика, Чеја и Мија и дијеле се на следеће гране:

 Турковићи,Вујошевићи,Иликовићи,Чејовићи,Мијовићи.Сви славе Никољдан сем Турковића који су муслимани. Од Дрекаловића према предањима су између осталих и Сви славе Никољдан сем Турковића који су муслимани. Од Дрекаловића према предањима су између осталих и Анђелићи у Васојевићима, Ђаловићи и Чампари у Коритима, Ђуровићи код Рожаја, исламизизивани  Рожајци (Бећирагићи, Ганићи, Кардовићи, Фетаховићи и други) и Вишњићи, Дуровићи и Мулићи у Бихору. Кад су Рожајци у питању, о Алији Кучу и његовој браћи од којих сви потичу постоји више предања, а свима је заједничко да су дошли из Медуна. Нека братства сматрају да потичу од Поповића који тамо живе, док исељени Рожајци у Ђерекарама на Пештеру сматрају да потичу од Хасана Главатовића из Медуна. У самим Кучима не постоји предање код Дрекаловића о томе да ова братства потичу од њих, већ их једино својатају Милићи из Орахова који су грана Мрњавчића-Ђурђевића. С друге стране, за поједина братства која су према предањима поријеклом од Дрекаловића је утврђено да не припадају роду Куча. То су Драгошевићи из Грахова, Лаковићи и Томановићи из Малих Цуца, Барјактаровићи из Васојевића, као и исламизирани Растодери из Бихора и Калачи из околине Рожаја. Предања  ових братстава ћемо навести нешто касније.

                           (наставиће се )