Деведесетих година Београд је био град у којем су харали опасни момци – криминалци чије су репутације изазивале страх у сваком кутку града. Њихова неустрашивост била је запањујућа, спремни су били да убијају без милости, да се тучу на улицама, а њихове методе често су биле сурове и немилосрдне. О тим временима и данас круже легенде, приче о смртним случајевима који остају мистерија, о људима који су жртвовали све и умрли у најгорим мукама.

У том контексту појављују се личности које су деловале на граници подземља и тајних служби – људи чији су животи били сложени, опасни и интригантни. Један од најпознатијих таквих ликова био је Слободан Митрић, познатији под надимком „Карате Боб“.

Слободан Митрић био је бивши тајни агент и Титов шпијун, човек чији живот подсећа на филмски сценарио. Рођен у Југославији, побегао је 1973. године у Амстердам, одбијајући да изврши убиство по налогу своје земље. Управо због своје непопустљивости и принципијелности, Митрић је био мета и држава и криминалног подземља, што га је приморало на живот у изгнанству.

У Амстердаму је већ за Божић 1973. године убио тројицу Срба, што му је донело затворску казну од 13 година. Иако је полиција тврдила да се ради о обрачуну подземља, Митрић је упорно истицао да је реч о професионалном задатку тајног агента. Његов надимак „Карате Боб“ одавао је вештине борилачких вештина које је савладао, али и страхопоштовање које је изазивао међу људима.

Након одслужене казне, Слободан Митрић се није вратио у Југославију, процењујући да би то могло бити фатално по његов живот. Холандија га је прогласила „непожељним странцем“, али он је, упркос тешким животним условима и готово без права, успео да преживи 43 године у Амстердаму.

За време издржавања затворске казне, Митрић је написао мемоаре који су објављени у Холандији под насловом Титов тајни агент (Гехеим агент ван Тито). У њима детаљно описује своје искуство у југословенској тајној служби, тврдећи да је ликвидирао мете у земљама Источног блока, Француској, Шведској и Белгији. Кроз књиге и драме, међу којима је и Бој на Косову, Митрић је представљен као југословенски Џејмс Бонд – неустрашив, способан и шармантан, особа пред којом жене нису остајале равнодушне.

Митрић је категорично тврдио да није убијао без разлога:

„Нисам убио никога. Само сам ликвидирао непријатеље државе и криминалце.“

Његове књиге и драматични публицистички радови постали су једини начин да преживи у Холандији, будући да није имао право на социјална примања, смештај нити здравствену заштиту, посебно након смрти своје партнерке 2006. године.

Током рата у бившој Југославији, 1992. године, Митрић је био на ивици да се прикључи српским паравојним снагама, али је одбио да се врати у земљу због страха за сопствени живот. У Амстердаму је штампао летке позивајући на освету против непријатеља Србије, остајући политички активан и веран својим идеалима.

Године 2012. холандски министар Герд Леерс одлучио је да га депортује у Србију, али Митрић је тада већ био озбиљно болестан. Последње дане живота провео је на тавану напуштене школе у источном делу Амстердама, пронађен у тешком стању и пребачен у болницу, где је убрзо преминуо у новембру 2016. године.

Његов живот био је испуњен насиљем, опасностима, тајним мисијама, али и непрекидном борбом за преживљавање и лични интегритет. Слободан Митрић остаје легенда, симбол времена када су Београдом харали опасни момци, а свет тајних служби и подземља био много ближи него што се чинило обичним људима.

Извор: Стил/ Еxпресс.24сата.хр