Аутор: Тихомир Бурзановић
Зашто је Црна Гора паметнија од слике коју јој праве
Постоји једна тврдња коју Црна Гора упорно одбија да изговори наглас: овдје народ није глуп, него уморно обманут. Политичке елите и медијске структуре десетљећима стварају паралелни универзум, естетски и интелектуално срозан до мјере да се чини као да будалаштина доминира друштвом. Али то је лаж коју пласирају они који профитирају на хаосу.
У реалности, будала има мало – али медијски систем и политички механизми их умноже, увећају, појачају и претворе у друштвени феномен који дјелује застрашујуће масовно.
Ова колумна је сецирање тог процеса.
ПОЛИТИЧАРИ – ИНЖЕЊЕРИ ЗБУЊИВАЊА
Владавина конфузије: У Црној Гори се не влада знањем него забуном
Политичке елите у Црној Гори никад нису развиле софистициране моделе управљања, али јесу развиле софистициране моделе замагљивања.Они не нуде програме – они нуде конфузију. Не нуде рјешења – нуде драме. У земљи гдје мали број људи чита законе, пуно њих чита статусе.
Гдје мали број разумије економију, а велики број „осјећа“ политику. Гдје се институције доживљавају као сценографија, а политичари као главни глумци.У таквом амбијенту, збуњеност постаје политички капитал.
Што мање знаш, што више осјећаш, што више реагујеш – то си пожељнији потрошач политичке пропаганде.
“Будала као ресурс”: Како политичари преусмјеравају фокус са суштине на циркус
Црногорски политичар никад не брани институције – он брани наратив. Никад не брани вриједности – он брани слику о себи.Никад не брани државу – он брани позицију. Да би то радио, треба му маса која ће гутати брзе емоције и површне поруке.
Ту наступа механика:подјела на два тора, да се народ не бави системом него непријатељима,преусмјеравање кривице, да се никад не говори о резултатима,креирање привидних побједа, да се не пропитују стварни порази,производња афера, да би се сакриле стварне теме.
И ето ти савршеног окружења: народ не расправља о економији, демографији, школству, здравству… него о tweetovima, тривијалностима, увредама и привидима.
То је крај стратегије: држати интелигентне тишином, а будале галамом.
МЕДИЈИ – МАСОВНА ПРОИЗВОДЊА ПЕРЦЕПЦИЈЕ
Медијска машина која прави утисак да смо окружени глупошћу
Улога дијела црногорских медија одавно није информисање него програмирање.Они креирају атмосферу гдје се чини да је глупост доминантна сила у друштву.
Како?
Веома једноставно:истичу најниже облике јавног понашања,амплификују најсмјешније, најбизарније изјаве,дају простор онима који имају најмање да кажу, али највише да вичу,претварају тривијалне људе у важне актере, претварају незнање у „став“,претварају галаму у „храброст“.
Ствара се ефекат огледала: медији показује најгоре лице народа – и онда убјеђују народ да је то његово право лице.То је највећа обмана савремене Црне Горе.
Манипулација емоцијама: Ко контролише емоције, контролише народ
Медији већ дуго не раде са информацијама него са адреналинским стимулаторима. Све се своди на три сјећања:страх,бијес,навијачку припадност. Ако си уплашен – тражиш заштитника.Ако си бијесан – тражиш кривца. Ако си навијач – престајеш да мислиш.
Медији то знају. Политичари то користе. Грађанин то плаћа – сопственом перцепцијом стварности.
ДРУШТВО КОЈЕ ЈЕ ИЗГУБИЛО КРИТЕРИЈУМЕ, А ЗАДРЖАЛО ПАМЕТ
Будале доминирају простором који им је препуштен – али то није слика народаУ стварном животу, у кафани, у комшилуку, у породици, на послу – народ је разуман.Он мисли, процјењује, критикује, опрезан је, ироничан, понекад и скептичан до мјере цинизма. Али у јавном простору доминирају они који имају највише времена и најмање садржаја.То ствара илузију да је будалаштина масовна.У ствари – само је медијски доминантна.
Повлачење разума: Зашто паметни људи шуте
Разумни људи данас избјегавају јавни простор из три разлога:Гадљивост – не желе да учествују у карневалу.Страх од линча – јер је будала храбра само кад је у гомили.Свијест о бесмислу – јер не желиш да се такмичиш ко ће бити гласнији, него паметнији.
Али кад се повуку паметни – сцена остаје будалама.То је стратешки циљ политичко-медијског система.
КЉУЧНО ПИТАЊЕ: МОЖЕ ЛИ СЕ ОВО ЗАУСТАВИТИ?
Не преко политичара – они профитирају на конфузији. Не постоји политичар у Црној Гори, ни бивши ни садашњи, ни велик ни мали, који не користи конфузију као алат.Неки то раде брутално, неки софистицирано.
Али сви, без изузетка, профитирају на стању у коме народ: не зна шта се дешава,не зна коме да вјерује,не зна ко је одговоран.У том простору политичар је увијек јачи од грађанина.
Не преко медија – јер они живе од адреналина, не од истине
Истинитост не доноси кликове.Кликови не доносе стабилност.А стабилност не одговара ни једној политичкој елити.Зато се истина не исплати.
Може – али само преко већине која је тиха, разумна и уморна од будалаштине
Рјешење не долази од оних који производе проблем, него од оних који га трпе. Црној Гори данас треба нешто необично једноставно:да се већина пробуди и схвати да није мањина. 90% народа је нормално, пристојно и разумно.10% прави буку, агресију и хаос.Медији и политика третирају тих 10% као 70%.
Кад се та математичка лаж разбије, све се мијења.
Црна Гора није глупа земља – него земља којој се намеће глупа слика
Политички и медијски систем годинама производе утисак да је будалаштина доминантна друштвена енергија. То није тачно.То је пројекат.
Будала овдје није циљ, него алат.Непријатељ није памет, него јасноћа.Моћ не почива на подршци, него на конфузији.А народ – народ је бољи од свега тога.Кад то схвати, кад више не дозволи да му се намеће слика која га понижава – цијели систем политичке манипулације ће се урушити.Јер највећи страх сваког политичара и сваког медијског манипулатора у Црној Гори јесте сљедеће:да се паметни више не стиде своје памети, а будале више не поносе својом буком.