Пише: Јелена Божовић, посланик Нове српске демократије
У јавном животу свака изговорена ријеч носи посебну тежину. Политичка порука никада није само лични став, она утиче на јавност, обликује атмосферу у друштву и открива намјере оних који је шаљу. Зато је важно да сви актери у политичком и медијском простору воде рачуна о начину на који комуницирају. Када се упореде напади усмјерени на Дарија Вранеша са његовим одговорима, јасно је да су напади вишеструко жешћи од свега што је он изговорио. Он је реаговао на увреде и зато је кључно да се свака ријеч мјери једнако. Вријеђања и понижавања су недопустива, посебно од оних који злоупотребљавају јавни простор да би нападали друге.
Да је мјера двострука, видјели смо много пута. Када су посланице ДПС-а учествовале у бацању димне бомбе на одбору којим ја предсједавам, није се огласио Женски клуб, није реаговала ниједна невладина организација, чак ни омбудсман. Тужилаштво је одбило моју пријаву. Када је посланик ДПС-а Никола Миловић јавно опсовао Јелену Недовић у Скупштини, устао је, извинио се и никада више ниједна ријеч о томе није изговорена.
Зато је јасно да овдје немамо једнаке аршине. Нажалост, све док је тако, теме “заштите жена у политици” користиће се искључиво у политикантске сврхе. Поједине жене чак злоупотребљавају ту тему и користе је за обрачун са политичким неистомисљеницима. То видим као злоупотребу, и у таквој селективној представи не желим да учествујем.
Уз све то, медијска хајка на Србе поново се покреће уочи изборних процеса и долази са свих страна, образац који гледамо годинама, а како се приближава 2027. година, постаје још очигледнији. У атмосфери такве пристрасности Дарио нема обавезу да одговара на провокације политички неравноправних учесника.
Његове изјаве се ваде из контекста, намјерно појачавају и користе за стварање медијске буке. Одређени медији и структуре, умјесто објективног информисања, поново циљано ударају на појединце који се идентификују са српским народом.
Зато је нужно позвати на смиреност, на иста правила за све и на основни принцип: ако се већ процјењује тежина нечијих ријечи, онда то мора бити урађено равномјерно, а не селективно. Само тако јавни простор може остати поштен, здрав и достојан озбиљне политичке расправе.
