Аутор: Тихомир Бурзановић
Осамдесет година након што је Удба настала као кључни инструмент комунистичке контроле, питање више није да ли је она институционално жива – већ колико је дубоко ушла у ментални склоп друштава на српском простору. Од Београда до Подгорице, од Бањалуке до српских енклава на Косову и Метохији, удбашки образац преживљава као друштвени рефлекс, политичка метода и културна матрица.
1.Удба није умрла – само се пресвукла
Удба, као апарат формално угашен, оставила је иза себе нешто опасније од архива и досијеа: начин размишљања. То је ментална матрица у којој се политика не схвата као служење народу, већ као управљање страхом, контролисање информација, надзор над лојалностима, и – највише – владање без одговорности.
Парадигма Удбе преживјела је зато што се савршено уклапа у балканску склоност ка ауторитету, тајни, сплеткама и паралелним центрима моћи.
- Србија: од Удбе до дигиталне партијске државе
У Србији удбашка парадигма живи у модернизованом, технолошки унапријеђеном облику. Умјесто старог модела доушника, данас постоји: партијско управљање институцијама,концентрација контроле у рукама малог круга људи, симбиоза служби безбједности и политичко-медијских структура, преливање моћи на неформалне групе које јавно не постоје.
Удбашко је оно што се не види — а управља свиме.
Србија је то претворила у систем заснован на потпуној информацијској доминацији, што је софистицираније од свега што је Удба имала.
- Црна Гора: земља у којој Удба никад није отишла
Црна Гора је јединствен случај на Балкану:промијениле су се власти, али се није промијенио ментални склоп управљања. ДПС-ова власт три деценије била је цивилно-полицијски картел; након њихове смјене, нови актери нису уништили систем – већ су га наслиједили и прилагодили себи.
Зато у Црној Гори влада осјећај да “Удба још живи”, јер исти механизми уцјене трају деценијама,кључне полуге моћи никад нису демонтиране, дио друштва се и даље понаша као послушни апарат старог режима, информација и послушност вриједе више од закона и институција.
У Црној Гори се Удба не зове Удба — али сви знају ко је и шта ради.
- Република Српска: најчистији облик удбашког модела
У РС-у парадигма Удбе се одржава јер се политика заснива на:директној лојалности вођи,унутарстраначкој контроли и надзору,спајању политике, полиције и “патриотских” интересних кругова. Овдје Удба не постоји као институција, али као образац – функционише можда и најједноставније:наредба – послушност – елиминација противника.
Модел је сиров, али трајан.
- Срби на Косову и Метохији: изолација која храни удбашки рефлекс
У српској заједници на Косову удбашка парадигма опстаје најдуже јер је: изолована,изложена вишеструким службама,зависна од Београда и његових структура,окружена контролом и неизвјесношћу.
Кад је заједница стално у стању одбране, природно се развија рефлекс затварања, надзора, контроле унутрашњег непријатеља. То је чиста удбашка матрица, утиснута кроз страх и потребу за преживљавањем.
- Зашто Удба траје дуже од држава које је створила?
Зато што Удба није институција — Удба је ментални софтвер.
Тај софтвер опстаје у друштвима гдје:закон је слаб,институције су празне, медији су корумпирани,политичке елите владају без отпора,народ се држи у перманентном осјећају несигурности,послушност се награђује, а слобода кажњава. Док год постоје племенске лојалности, политички феудализам и економска зависност — удбашки начин размишљања ће се враћати као вирус.
Удба као трајна сјенка Балкана
Парадигма Удбе преживјеће, јер се савршено уклопила у балканску реалност: у слабим државама, подијељеним народима и фрагментисаним друштвима. Удба није питање прошлости.Удба је питање садашњости – и највећа препрека будућности. Једина истинска лустрација није у архивима, него у колективној свијести. А на Балкану је то најтврђа планина.
One Response
Када се погледа ртроспектива УДБЕ Словенци су били једни од најутицајних у њјој,али Словенија је као држава отоврила и јавно обајвила животни пут својих удбaша,можемо бити по том питању због распада Југославије скептични али је то истина:Хрвати су до данас глвнокомандујући кадар у том још јаком неишчезлом органу зла,који је оформљен под надзором КБА боље рећи НКВД-а, и до данас се ту много није промијенило.Тако код признавања Хрватске Русија је била осма држава по реду која је то урадила и то су јавно изнијели код успоствљања дипломатских односа.Србијом владају или Хрвати или комунистичка дјеца и наследници бивших српских злотовра.Црна Гора је прича за себе ,тако је само најaва покушаја отврања архива партизанске боребе наишла на такав отпор да је то мислим продужено као у Србији до 2050 или даље, у то нијeсам баш сигуран.Зашто власт која је исто њиова и данас као 1944 то брани, ако је та борба била ослободилачка и јуначка, неда увид да се види преко милион страница које су сами комесари руководиоци и политичари КПЈ писали,и одлуке доносили онакве какаве су биле.Црна Гора је по свом историском бићу јединствена држава ту много памети нема ,али по свом садашњем саставау националном и политичком мртва држава.Умјесто да се историја покаже онакава каква јесте и свако призна своју кривицу ,јер невиних нема нити је било ,они нажалост раде сасвим супротно од нормалнох и корисног .Власти по договору регионалних моћника који исто раде у својим латифундијама ,затежу односе између народа и на сваки начин покушавају на тај начин да владају,страхом код народа ,а корупцијом у економији а шверцом у трговини.Такве државе настале деведестих распадом Југославије, створене 1918 године покушавају народ да убиједе да је ЕУ боља заједница од некадашње Југославије,скоро дасу сви у то убијеђени да је тако.
Док отопор самих држава у ЕУ прије свих Њемачке и Француске расте и то разанто ,а и код других је та прича далеко одмакла. Наши неспособни политичари сви од реда било власти или опозиција, су на становишту из 1924 и 1928 !Народ искредно нико и не пита ,али му се свакодневно сервирају лажи као истина и тако Мошова копилад до данас господаре полицијом војском економијом судством убиствима шверцом а добрим дијелом и религијом.