–Пљевља су данас најслободнији град у Црној Гори, мјесто гдје сви народи могу слободно обиљежавати датуме из своје историје, а вечерас пљеваљски Срби обиљежавају један од најважнијих датума наше славне прошлости, поручио је предсједник Општине Пљевља Дарио Вранеш, на свечаној академији поводом Дана уједињења Црне Горе и Србије и 107 година од одржавања Велике подгоричке скупштине, пишу Вијести.
Свечаност је организовао Српски национални савјет Црне Горе, Српски културни центар “Патријарх Варнава” и невладина организација (НВО) “Бисерница”.
Вранеш се осврнуо на историјске догађаје који су претходили одлуци о уједињењу Црне Горе и Србије 1918. године, оцјењујући да је “велика народна скупштина извадила глогов колац из срца српства”, који је, како је навео, забила аустроугарска политика “уз сагласност великих сила” на Берлинском конгресу 1878. године.
Вранеш је казао да је Подгоричка скупштина била легитимна “што потврђују бројни телеграми и честитке међународних званичника, међу којима и тадашњег предсједника Сједињених Америчких Држава (САД).
Подсјетио је да је овај крај након ослобођења 1912. године најприје припао Краљевини Србији, а да је тек крајем 1913. укључен у састав Црне Горе, што је, како је рекао, учињено “без већинске подршке становништва обје вјероисповијести”.
Навео је бројна документа, писма и дипломатске протестне ноте из тог периода као потврду да су Пљевљаци, без обзира на националност и вјеру, у великој већини тежили припајању Србији.
Вранеш је нагласио да ни прије ни касније није постојала идеја која је у толикој мјери ујединила људе у Пљевљима као идеја уједињења са Србијом.
–Када се има у виду све то и још многих других доказа о тадашњем ставу Пљевљака коме ће припасти њихов крај с правом се може закључити да је пљеваљски крај 1913. припао Краљевини Црној Гори без подршке његових становника обје вјероисповјести. Међутим договор односно нагодба између дједа и унука се морала поштовати па је у дјело спроведено оно што што се и тад и сад у међународном праву назива анексија односно присаједињење територије једне државе другој држави супротно већинској вољи становништва који живи на том подручју. Пљевља су присаједињена Црној Гори супрротно вољи већине пљеваљског народа, рекао је Вранеш.
Он је казао да је на првим парламентарним изборима за Црногорску скупштину послије 1913. године, Пљевљацима, Бјелопољцима и Беранцима забрањено да учествују у изборима тј. да гласају.
-Витешки подвиг пљеваљске бригаде у одбрани својих огњишта и србијанске војске у повлачењу преко Албаније током јесени 1915. године затим наредба о капитулацији и полагању оружја која је стигла од стране владе Краљевине Црне Горе почетком 1916., а изнад свега свијест о етничкој припадности српском народном бићу биле су одреднице на којима је почивала неподијељена народна жеља да се овај крај напокон уједини са братском Србијом. Ни прије ни касније ни једна идеја у толикој мјери није ујединила толико Пљевљаке и православне и исламске вјере као идеја о уједињењу са Србијом и никад нису изабрани угледнији представници као што су то били пљеваљски делегати велике народне скупштине српског народа у Подгорици, рекао је Вранеш.
“Имена и дјела часних људи не смију бити заборављена”, поручио је, додајући да вечерашња свечаност представља “спомен њиховом дјелу”.
Први човјек Пљеваља је рекао да се Дан уједињења у посљедњих 30 година обиљежава као одговор на политику која је, према његовим ријечима, тежила раздвајању Србије и Црне Горе.
Нагласио је да, упркос “несумњивим свједочанствима”, црногорски сепаратисти оспоравају легитимитет одлуке из 1918. године, али да је, како каже, “на нама да бранимо истину”.
–Једино тако, мудро и сталожено са истином као водиљом можемо довршити духовно уједињење српског народа ма гдје живио. А кад довршимо такве моћне и непорушиве мостове, све границе ће се побрисати саме од себе. Историја нам казује, жеља једног народа живи, она се некада чека годинама, деценијама и вјековима, али једно је сигурно, она увијек на крају буде остварена. У то име нека Пљевља никада више не буду граница већ нека буду мјесто гдје се сусрећу и грле Црна Гора и Србија и сестра им Република Српска, на срећу и напредак свих који у њој живе, рекао је Вранеш.
Говор је окончао ријечима: “Нека буде Амин. Боже дај. Догодине у Призрену.”
Иако је био најављен, свечаности није присуствовао члан Српске академије наука и умјетности (САНУ), академик Матија Бећковић. Његово писмо прочитао је водитељ програма Драган Алорић.
О Подгоричкој скупштини говорио је проф. др Саво Марковић, а скуп је благословио владика Милешевске епархије Атанасије. Свечаност је почела извођењем химни “Онамо, намо” и “Боже правде”.
Организован је и богат културно-умјетнички програм.
извор: цдм
