Пише :Дејан Бешовић
Вилајет Херсек био је подијељен на два кадилука: кадилук Дрина и кадилук Благај, коме је припадала, између осталог, и нахија Оногошта. Дакле, у оквиру вилајета Херсек не појављује се нахије Доња и Горња Морача и Ровци (које су чиниле ранију жупанију Морача), што значи да су оне тада припадала некој другој административној цјелини турскога привременог вилајетског уређења.
Херцеговачки санџак образован је 1470. године, а детаљни попис
тог санџака предузет је у интервалу од 1475. до краја 1477. године. Он већ знатно показује да су њиме обухваћене и нахије Доња Морача, Горња Морача и Ровци. Штавише, у овом попису појавиће се и нахија Будимља
у саставу вилајета и кадилука Милешева (нешто касније тај вилајет и /
кадилук назива се Пријепоље, да би касније Будимља била укључена
у Призренски санџак).Стога се поставља питање да ли је то заиста /прво турско пописивање нахија Доња Морача, Горња Морача, Ровци и Будимља? Наше је увјерење да су оне пописане знатно раније, — кад
и Крајиште Иса-бега Исхаковића и Област Влк, али се томе само привидно изгубио траг. Вратимо се стога збирном попису Крајишта Иса-бега Исхаковића из 1455. године. Приређивач Шабановић дешифровао је садржину странице 249–250 и 255–274. које недостају у рукопису везујући их
за вилајете Тетово и Скопље, али није се позабавио садржином страница 159–164, које такође недостају. Мислимо да се баш у њима крије кључ загонетке о првом пописивању жупе Морача (тј. нахија Доња Морача, Горња Морача и Ровци) и горњег Полимља (са жупом Будимља). Али, погледајмо прво положај вилајета Лимски Никшићи (Лим Никшиклер) у оквиру Крајишта Иса-бега Исхаковића. На страницама 155–158. овог дефтера види се да вилајет Никшићи обухвата простор између Лима и Таре тако да му је приближна крајња тачка на сјеверу данашње Бијело Поље (гдје је било важно епископско средиште са
тргом), на сјеверозападу Мојковац (гдје је у близини био рудник и трг
Брсково), на југу Колашин (који у то вријеме као насеље још није постојао), а на истоку нека тачка на Лиму, отприлике на ивица котлине где се /div>
данас налазе Беране (заправо сјеверна граница жупе Будимља у то време). А тимари ескинџија вилајета Никшићи налазили су се у селима Бистрица (западно од данашњег Колашина), Цирева или Церово (југозападно од Бијелог Поља), Сига (локалитет северозападно од Мојковца),
Опод/Обод (западно од Бијелог Поља), Лебенце/Лепенац (сјеверно од Мојковца, на ријеци Лепешници) и Липова (Горње и Доње Липово западно од Колашина). Из овога пописа селâ с тимарима ескинџија вилајета
Никшићи (и карте коју је дао Шабановић) види се да се они налазе, с једне стране, — на домаку слива ријеке Мораче и истоимене жупе, а са
друге стране, — на домаку жупе Будимље и цијелог горњег Полимља. На основу података из дефтера, а посебно из податка о томе да је „от-
кривен рудник под називом Простен’је“ (данас Прошћење) у Лимским Никшићима, Шабановић сматра „да је стара Жупа Брсково, која се не спомиње у турском добу, била прозвана Лимски Никшићи“.
Стога се као логичан намеће слиједећи закључак. Странице 159–164 збирног пописа Крајишта Иса-бега Исхаковића из 1455. године
овог дефтера обухватале су сусједне жупе Морачу и Будимљу, а оне су чиниле крајњу периферију тога крајишта. А формирањем Крајишта Иса-бега Исхаковића 1455. године жупа Морача је (као и Будимља) преузета из области Бранковића. Листови у којима су ове жупе пописане биле су у саставу дефтера Крајишта Иса-бега Исхаковића све до 1470. године, када су излучени пошто су те двије жупе пребачене у састав новооснованог Херцеговачког санџаката. У том моменту за овакво њихово територијално преусмјеравање било је пуног оправдања. Као што смо видјели, прије образовања Херцеговачког санџаката, Турци су већ овладали свим крајевима Херцеговине до Неретве, да би на једном месту (на подручју нахије Дрежница) чак прешли на западну страну Неретве.
Тако су се двије раније истурене жупе Крајишта Иса-бега Исхаковића
— Морача и Будимља — нашле сада на источним границама те новоосвојене територије (вилајета Херсек) и Турци су их у моменту претварања вилајета Херсек у Херцеговачки санџак просто прикључили том санџакату. Тако се „изгубио траг“ њиховог ранијег пописивања, мада се радило о уобичајеном поступку дјелимичног прегруписавања територија приликом оснивања нових санџака; на то нас подсећају и свилене врпце којима су увезиване странице посебних поглавља у дефтеру: то је чињено управо ради лакшег физичког одстрањивања одговарајућих страница приликом реорганизације територија и основања нових .
(наставиће се)
