Пред зору 20. септембра 1941. године на јадранску обалу у Црној Гори искрцао се Вилијам Бил Хадсон, припадник Британске обавештајне службе (SOE). У овој мисији, упућеној из Египта, била су и два мајора бивше југословенске краљевске војске и један радио-телеграфиста.
Бил Хадсон, рођен 1910. године у Јужној Африци, по занимању је био рударски инжењер. Од 1936. до 1940. године живео је и радио у Србији, у рудницима антимона Зајача, Костајник и Столице код Крупња. Говорио је шест језика и уживао репутацију заводника.
У Британску обавештајну службу регрутован је 1940. године. Његов задатак у Југославији био је да Лондону пошаље информације о снагама које се боре против Немаца. Првих месец дана Хадсон је провео код југословенских партизана у Црној Гори, а онда је добио наређење да се прикључи штабу Драже Михаиловића. Ту је остао до пролећа 1944.
Британци су Дражи слали скромну помоћ, најчешће пакете санитетског материјала и муницију, али су у току 1943. године из авиона избациване и пошиљке за златом и дијамантима из југословенских златних резерви затечених у иностранству, да четници купе оружје.
Хадсон је део ових драгоцености задржавао за себе и остављао у скровиштима, где су остале и кад је напустио Југославију. Да ли при повлачењу благо није стигао да понесе, или је од почетка рачунао да ће га узети тек кад се рат заврши, сада се не зна.
После рата Бил Хадсон има чин пуковника и војни је изасланик у Румунији. У Букурешту упознаје трговца Штефана Цолнера, који је због куповине дрва за британску владу несметано путовао по источној Европи. Због те „покретљивости“ бивши изасланик код Драже ангажује Цолнера да му из околине Чачка донесе део сакривеног блага.
Цолнер је према нацртаној мапи успео да пронађе и откопа две конзерве у којима су се, замотани у делове шаторског платна, налазили златници и дијаманти. Задржавши за себе договорених пола килограма злата, остатак је дипломатским каналима доставио Хадсону у Букурешт.
Не знајући да га због сумњивог тумарања око Чачка већ прати југословенска служба безбедности ОЗНА, Цолнер је, по договору са Хадсоном, дошао и по други део блага, овог пута сакривеног на планини Мучањ. Ухапшен је са ископаним драгоценостима.
Цолнера изводе на суд, а лондонски Сандеј тајмс објављује целу причу, и процењује вредност утајеног злата и драгуља на данашњих 3.000.000 долара. Хадсон је по хитном поступку пензионисан.
По налогу Александра Ранковића, Удба 1965. године покреће тајну акцију „Морава“ на простору Овчарско-кабларске клисуре како би нашла „трећу Хадсонову торбу“. Пре него што је ишта пронађено, Ранковића смењују на Брионском пленуму.
Али Хадсон не одустаје! Лично се враћа у Југославију крајем 1983. са екипом Би-Би-Сија која је снимала документарну серију о британским војним мисијама у Другом светском рату. Распитивао се за жену једног свог погинулог пријатеља из Ивањице за кога је Де-Бе већ знао да му је Хадсон поверио на чување трећи део блага. Удовица је, међутим, одбила да га види. Нема података да се неко домогао ових драгоцености.
Бил Хадсон је умро 1995. године у Јужној Африци.
извор: борба за истину
