Пише Дејан Бешовић
Сва три наведена катастарска пописа (дефтера) представљају пописе привремених турских јединица (тзв. привремено вилајетско
уређење), како то наглашавају приређивачи два (досад) објављена дефтера. Привремени карактер тих пописа треба стално имати у виду
кад је ријеч о територијама које обухватају, јер оне нијесу у потпуности идентичне са територијама санџака који ће убрзо бити основани, и то послије дефинитивног пада српске Деспотовине (1459) и Босне (1463) и освајања већег дијела Херцеговине (1465/6), а то су били: Вучитрнски,
Призренски и Крушевачки (Алаџа Хисар), Смедеревски, Босански и
Херцеговачки санџак.
У односу на збирни катастарски попис Крајиште Иса-бега Исхаковића из 1455. године од изузетне су важности (посебно за питања о којима говоримо у овој расправи) следеће напомене приређивача Шабановића: 1) то није оригинал већ препис, копија сумарног пописа, што је означено и у наслову оригинала; 2) рукопис има 159 листова, односно 318 страница (укључујући и 48 празних страница), а недостаје неколико листова у средини (стр. 159–164) и на крају (стр.
249–250. и 255–274); 3) рукопис се састоји од основног текста („који је
одлично сачуван и нема нечитљивих мјеста“), неколико каснијих интерполација и бројних маргиналија; између листова гдје почињу нове главе стављане су приликом повеза разнобојне свилене врпце, које су сачуване до данас.
Обиље података које нам нуди овај дефтер треба веома детаљно
проучавати и прецизно тумачити, посебно кад је ријеч о територијама
које нас овдје занимају. Попис обухвата на првом мјесту она насеља и
приходе појединих вилајета које је имао сâм Иса-бег Исхаковић: 1) при-
ходи од места Звечана и неких села вилајета Јелеча, 2) дажбине влаха
нахије Сјеница, 3) нијебет од Јелеча, Сјенице и Раса, 4) дажбине раје нахије Сјеница, 4) дажбине влаха вилајета Никшићи. Затим су уписани
Иса-бегови хасови у вилајету Ходидјед (стр. 24–35), па његови хасови
у вилајетима Тетово (Калкенделен) и Скопље, у нахили Качаник и у
вилајету Влк. После тога слиједи попис тимара мустахвиза града Звечана (стр.
46–70), тимара ескинџија Звечана (стр. 72–86), тимара (спахија) нахије
Јелеч (стр. 88–135), тимара мустахвиза града Јелеч (139–152), тимара
ескинџија вилајета Никшићи (стр. 155–158) и тимара мустахвиза гра-
да Ходидјед (стр. 165–179).Године 1463. године Турци су кренули у поход на Босну с намером да је потпуно сломе и освоје. Кретали су се од Скопља, преко Косова и Сјенице, према Дрини а почетком маја стигли су у области Павловића и Ковачевића, које су се предале без отпора. Продријевши до Јајца и Кључа, Турци су сломили отпор босанских снага, а у Јајцу су погубљени босански краљ и многе велможе, чиме је „запечаћена судби-
на босанског краљевства“.Турски поход проширио се и на Херцеговину и знатан њен дио предао се Турцима. Освојене земље босанског краља, области Павловића и области Ковачевића и окупиране дјелове земље херцега Стефана Вукчића Турци су претворили у вилајете, које су ујединили с ранијим вилајетима у области Бранковића и у Босни, те тако основали Босански санџак.
Међутим, присиљен глађу своје војске, султан се с главнином својих снага вратио истим путем којим је и дошао, па је херцег Стефан већ почетком јула предузео акције ради чишћења своје земље од турских посада, што му је у знатној мјери и пошло за руком. Стога се ни територија новооснованог Босанског санџаката није могла одржати у цјелини.
Али, успех херцега Стефана био је привремен. Од лета 1465. до љета 1466. године Турци су поново продрли у Херцеговину и запосјели цио њен источни и скоро цио централни дио, а „сасвим је вероватно да су од тих области одмах основали вилајет Херсек и прикључили га
Босанском санџаку“. Убрзо је пописан Босански санџак, а његов збирни попис настао је, као што је речено, између 26. јануара 1468. до 12.маја 1469. године. Вилајет Херсек обухватао је сљедећа мјеста, жупе иградове: Соко са Фочом, Кукањ с Пљевљима, Милешева с Пријепољем, Самобор с Чајничем, Дубштица, Бохорић, Кава и Поблатхје, Горажде, Загорје, Бистрица с Устиколином, Осаница, Вишева, Тођевац, Ком, Неретва с Биоградом, Невесиње с Биоградом, Дабри, Конац Поље, Попово поље , Требиње, Гацко с Церницом, Ватница (Фатница), Благај, Видошка, Мостар, Дубрава и Оногоште ( Никшић са околином укључујући и некадашњу жупу Морача ).
У судско-административном погледу ствар је била мало комплекснија .
( наставиће се )
