Пише: Тихомир Бурзановић
У Црној Гори се о утицају страних служби говори уопштено, теоријски, без суочавања са реалношћу на терену. А реалност је да сјевер – посебно Рожаје, Плав и Бијело Поље – представља најплодније тло за турски политичко–културни продор. МИТ у тим срединама дјелује тихо, посредно и дугорочно, кроз пројекте које црногорска држава не контролише и не разумије.
Рожаје: лабораторија турског “меког утицаја”
Рожаје је посљедњих деценија постало кључна тачка турског културног и образовног ширења.Разлог је једноставан: држава је годинама напуштала овај град, остављајући празнину коју је неко морао да попуни. Турске институције то раде плански: културни центри и програми, вјерске структуре и помоћ заједници,стипендије за средњошколце и студенте,инфраструктурни пројекти у локалним заједницама. МИТ овдје не дјелује отворено, већ посредно, преко:културних канцеларија,хуманитарних пројеката,вјерских програма,локалних партнерстава.
Рожаје је данас примјер како се кроз “меке” инструменте гради тврд политички утицај.
Плав и Гусиње: повратак Турске преко историјске меморије
Плав и Гусиње имају специфичну идентитетску структуру: јака емиграција, снажне везе са Турском и историјски осјећај блискости. Турске институције овдје користе управо та три елемента:емотивно–историјска димензија
Кроз обнову културне баштине, Турска се враћа не само као партнер, већ као историјски заштитник.
Контрола наратива кроз образовне и културне програме
Програми језика, гостовања професора, културне манифестације – све то креира генерацију која Турску види као природног савезника.
Локално–политичка синергија
Локалне општине, слабе економски и демографски, природно прихватају Турску као инвестиционог партнера.
МИТ у овом региону користи модел присутан широм Балкана: кроз привредне и културне пројекте гради политички капитал.
Плав постаје чвориште једног ширег концепта: турског повратка на Санџак као јединствени културно–политички простор.
Бијело Поље: стратешка тачка у којој се сударају утицаји
За разлику од Рожаја и Плава, гдје је Турска доминантна, Бијело Поље је зона такмичења: ЕУ пројекти,турски културни центри, арапске хуманитарне мреже,локалне политичке структуре које траже спољне спонзоре,масовна миграција у Турску и Запад.
Ово је град гдје МИТ користи најразноврсније инструменте, јер је терен сложен и политички хетероген.
Највећи проблем овдје је што црногорске државне институције:немају јединствену стратегију према сјеверу,не разликују културни програм од политичког утицаја, не прате дугорочне импликације турских инвестиција,реагују само симболички, без стварног присуства на терену.
Образовне мреже: најопаснији, а најмање праћен канал
У сва три региона постоји исти образац:стипендије за средњошколце и студенте, курсеви језика,размјене преко Турске,културно–образовни кампови,вјерска едукација ван институционалних оквира.
МИТ глобално највише улаже у образовне мреже зато што оне формирају:лојалност, културну повезаност,политичко расположење,генерације које ће за 10–20 година бити у администрацији.Црна Гора не води евиденцију о:броју стипендиста,њиховом повратку и запошљавању,тачној структури програма које финансирају турске институције.У обавјештајним анализама, ово се сматра највећим пропустом црногорске државе.
Вјерска инфраструктура – простор без надзора
Diyanet, турска државна вјерска дирекција, има широк утицај у сјеверним општинама. То само по себи није проблем, али црногорска држава:не успоставља транспарентне оквире сарадње,не надзире финансијске токове,не процјењује политички утицај вјерских пројеката,не учествује у вјерској едукацији. МИТ у свим балканским земљама користи вјерску инфраструктуру за информационе и културне операције ниског интензитета.То је стандардна пракса.
У Црној Гори тај простор је готово потпуно ненадгледан.
Економија: Турски продор гдје држава не постоји
Шта у сјеверним општинама спаја:Турске фирме,ТİКА пројекте,локалне самоуправе, културне центре? Одговор је једноставан:празнина државе Црне Горе.Када држава не улаже, неко други хоће. МИТ само користи оно што је већ направљено:економске везе,градску инфраструктуру, локалне партнере,пројекте културне и вјерске дипломације.
Ово није прикривени утицај. Ово је структурални продор, заснован на слабости институција.
Сјевер Црне Горе није под турским утицајем зато што је Турска јака — већ зато што је Црна Гора одсутна
Рожаје, Плав и Бијело Поље данас представљају територију гдје: културни идентитет повезује са Турском,економска слабост отвара врата,вјерске структуре функционишу као комуникациони мост,образовни програми стварају нову мрежу повезаности.
МИТ дјелује тихо и системски, али главни проблем није МИТ.
Главни проблем је:одсутна црногорска држава,непостојање стратегије,игнорисање реалности сјевера,импровизација власти која се сјети сјевера само пред изборе.
У политици и безбједности важи једно правило:Празан простор никада не остаје празан.А на сјеверу Црне Горе простор је празан већ тридесет година.