Аутор: Тихомир Бурзановић

Хрватска Сигурносно-обавјештајна агенција (СОА) у извјештају за 2025. годину отворено се упушта у процјену унутрашње политике Црне Горе, анализирајући српске политичке странке и црногорске криминалне групе. Питање које се поставља: гд‌је престаје сигурносна анализа, а почиње политичка интервенција сусједа?

„Српски свет“ – проблем Хрватске или Црне Горе?

 СОА упозорава да радикалне српске странке у Црној Гори дестабилизују државу и отежавају европске интеграције. Али док Хрватска гласно приговара на „српски свет“, ријетко се осврће на своје дипломатске и обавјештајне активности које утичу на политички живот у сусједству.

Наглашавање улоге Српске православне цркве у политичком животу Црне Горе д‌јелује више као покушај делегитимизације домаћих институција него као објективна анализа. СОА својим извјештајем, макар индиректно, позиционира Хрватску као суверену „мјеродавну силу“ у регионалној политици.

Криминал и сигурносна параноиа

СОА посебно истиче црногорске криминалне мреже и њихову повезаност са међународним трговцима наркотика, сугеришући да Црна Гора представља пријетњу и за Хрватску. И док је криминални проблем реалан, фокус извјештаја на хрватску „превентиву“ – забране уласка и депортације – личи на надзор сусједа више него на аналитички извјештај.

Овд‌је се види јасна намјера: представљање Црне Горе као несигурне, нестабилне и подложне утицајима изван властите воље.

Геополитички притисак маскиран у извјештај

 СОА-ине оцјене о „српском свету“ и руском хибридном утицају дају Хрватској инструмент да индиректно утиче на црногорску унутрашњу политику. У пракси, то значи: сваки потез домаћих политичара и црквених структура постаје предмет посматрања и интерпретације сусједа.

Овај извјештај није само анализа; он је средство политичког притиска. Хрватска тиме сигнализира да је спремна да се мијеша у ствари Црне Горе под изговором сигурносне забринутости.

Црна Гора није потпуно своја

СОА у свом извјештају за 2025. годину не приказује само чињенице, већ поставља оквир у којем Хрватска надгледа Црну Гору и одређује које политичке опције су „прихватљиве“.

Црна Гора се налази између унутрашњих изазова и спољног притиска. Ако се овакви извјештаји схвате озбиљно, Балкан остаје простор у којем сусједи не гледају једни друге као партнере, већ као полигон за геополитичке игре.

У суштини, СОА својим извјештајем шаље јасну поруку: Црна Гора није потпуно своја. Сусјед види и одлучује – и то јавно.