Свештеник, наведен као извор београдских „Вечерњих новости“, додао је да су све то наставили католички кругови из Каптола, нарочито када је у фокус дошло питање светости Степинца, што је посебно било изражено у вријеме папе Јована Павла Другог и Бенедикта 16.

Основна намјера аутора фалш папира била је да се чињенице о Степинчевим сазнањима о стравичним усташким злодјелима и бруталним убиствима Срба, Рома и Јевреја избришу и да се прекроји оригинална документација.

– Архиви крију много тога, више него што се и мисли о периоду из времена НДХ и улоге Степинца. У неким случајевима лако је препознати оригинал, међутим, има још простора за манипулацију и то неки кругови у Цркви и даље користе – рекао је извор „Вечерњих“.

Како је навео, папа Фрањо био је веома опрезан, желио је да добро проучи и оцијени па је зато донио одлуку да евентуална Степинчева канонизација остане „на чекању“.

– Његови сарадници из тог периода кажу да је папа добро знао за методе које су се користиле, па и за прекрајање оригиналних докумената – додао је извор београдског листа.

Он је нагласио да је од отварања ватиканских архива урађено много како би документи били сређени и тако били доступни јавности, али је указао да посао још није завршен.

– Вјерујем да неће ни бити још дуже вријеме –  додао је он.

Конзервативни кругови у хрватској Цркви не одустају од својих ставова и глорификовања НДХ, што показује и примјер бившег врхбосанског надбискупа Винка Пуљића који је критиковао одлуку загребачких власти да преименују улице назване по симпатизерима усташа, посебно апострофирајући име Ивана Шарића.

„Вечерње новости“ напомињу да је Шарић, врхбосански надбискуп који је током Другог свјетског рата писао оде усташком кољачу Анти Павелићу, подржавао нацисте и Хитлера, заговарао насилно покрштавање Срба.

Послије рата побјегао је у Шпанију, а Пуљић га је описао као „невину жртву“, поручивши да „вјерује да ће добро и истина побиједити“.