Изложба „100 година од обнове Његошеве капеле под покровитељством Краља Александра I“ отворена је јуче у Краљевском двору у Београду. Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар, Принцеза Катарина и Принц Александар, били су домаћини догађаја у дому Краљевске породице Карађорђевић, обележавајући век од овог значајног историјског догађаја.
Аутор изложбе је мр Душан Бабаца, председавајући Саветодавних тела Круне и члан Крунског већа, који је са великом посвећеношћу припремио избор ретких, скоро никада виђених фотографија, које наново осветљавају овај велики подухват из наше прошлости. Овом изложбом, поново се истиче често занемарени допринос Витешког Краља Александра испуњењу последње жеље Владике Петра II Петровића Његоша.
–Његошева капела на Ловћену је и свето почивалиште нашег великог песника, филозофа и државника, као и симбол духовне и националне истрајности нашег народа. Петар II Петровић Његош, владика и кнез Црне Горе, био је изузетан државник чија је визија обликовала судбину наше нације. Његова последња жеља, изречена на самрти, била је да буде сахрањен у капели коју је сам подигао на врху Ловћена — на месту где ће идеали вере, слободе и националног достојанства заувек бити обједињени. Та капела, освећена његовим животом и делом, остаје трајни сведок његовог генија, храбрости и оданости народу коме је служио. Године 1925, под покровитељством мога деде, Његовог Величанства краља Александра I, Његошева капела је обновљена и поново освећена — чин који је у време обнове и наде потврдио веру и јединство народа. За моју породицу ово обележавање има посебан и лични значај. Његош је био предак краља Александра I, а тиме и мој предак. Његова мудрост, песничка визија и морална храброст и данас осветљавају наш пут и у себи носе најузвишеније врлине нашег народа, поручио је ЊКВ Престолонаследник Александар.
Поред фотографија, недавно рестауиран филм снимљен приликом обнове Његошеве капеле, као и пут краља Александра и краљице Марије по Црној Гори и Јадрану, такође је приказан овом приликом. Захваљујући Југословенској кинотеци, овај материјал разоткрива бројне пропагандне митове који су током година пласирани и удаљавали нас од истине.
–Данас, када прослављамо овај вековни јубилеј, одајемо пошту не само архитектонском и историјском наслеђу Капеле, већ и вредностима које она представља моралној снази, културном идентитету и складу између неба и отаџбине. Ловћен остаје свето место у националној свести, врх са кога дух Његошев вечно говори о истини, части и судбини нашег народа. Нека нас ова изложба подсети да наше наслеђе није само да се памти, већ и да се обнавља — у разумевању, у јединству и у љубави према домовини. Нека успомена на покровитељство краља Александра и непролазна инспирација самог Његоша буду наш водиљ у очувању и поштовању вредности које су обликовале нашу историју и наш идентитет, закључио је Престолонаследник.
Посебан део програма било је извођење песме „Онамо, ‘намо“, старе химне Црне Горе коју је написао Краљ Никола I Петровић, често називане „српском Марсељезом“. Нумеру су извели чланови Српског културног друштва „Карађорђе“ из Херцег Новог.
Господин Бабац је у свом поздравном обраћању рекао: „Покровитељство, визија и лична посвећеност Краља Александра I, омогућили су да се капела обнови 1925. године, 80 година након што ју је Његош сам подигао. Припремајући ову изложбу, изнова сам откривао дубоку симболику тог догађаја. Краљ Александар није био само владар који је обезбедио средства и подршку — био је човек који је разумео да је Његошева капела више од грађевине, више од националног споменика. То је било место завета, где се сусрећу вера, жртва и државност.
Један тренутак са саме свечаности обнове остао је дубоко урезан у историју: када је ковчег са Његошевим посмртним остацима положен у саркофаг, краљ Александар је са својих груди скинуо медаљу Албанске споменице и положио је уз ковчег. Тај гест је спојио два страдања и два уздизања — Његошево духовно и народно кроз Велики рат. На крају церемоније митрополит Гаврило Дожић пришао је краљу и понудио му кључеве обновљене капеле. Краљ је тада изговорио речи достојне једног владалачког геста и једног хришћанског срца: „Нека то буде твоје — то је дом Господњи.“
Ти кључеви представљају много више од материјалног предмета. Као што је Христос предао кључеве Царства небеског Светом Петру, тако и тај кључ са Ловћена може да се схвати као кључ наше духовне обнове. Он отвара врата памћења, али и врата наде.“
Церемонији отварања присуствовали су Његово Високопреосвештенство Митрополит Јоаникије црногорско приморски , Његово Преосвештенство Епископ Тихон моравички, викар Његове Светости Патријарха српског Г. Порфирија, Његова Еминенција Кардинал др Ладислав Немет, београдски надбискуп и метрополит, Њихове Екселенције амбасадори Конга, г. Јозеф Калала Муламба, Чешке Републике, г. Јан Бонди, Свете Столице, апостолски нунцио у Србији, надбискуп монс. Сантo Гангеми, и Ирске, г. Кевин Колган, и други представници дипломатског кора, г-ђа Бети Румелиотис, сестрa Принцезе Катарине, чланови саветодавних тела Круне, представници државних и културних институција, као и бројни други угледни гости из сфера привреде, уметности, културног и јавног живота Србије.
Аутор је такође подсетио да је Витешки краљ заслужан и за добијање оригиналног издања Његошевог „Горског вијенца“, које се чувало у Дворској библиотеци, а коришћено је за израду фототипског издања. „Краљ је био тај који је Његошево дело вратио дому и народу. Данашња изложба настоји да сачува успомену на тај велики чин обнове, али и да прикаже краља Александра не само као владара, већ као човека дубоке вере, културе и љубави према свом народу и његовим светињама. Надам се да ће ова поставка подсетити све нас да је Његошева капела више од грађевине — она је место завета, симбол трајне везе између вере, државности и културе“, зајључио је г. Бабац.
Изложба „100 година од обнове Његошеве капеле“ биће отворена за посетиоце радним данима до 28. новембра од 11 до 14 часова, уз претходну најаву Канцеларији Њ.К.В. Престолонаследника Александра на телефон +38111306 4000 или путем имејла [email protected].
Захвални смо архитекти Драгомиру Ацовићу, академику Матији Бећковићу, Музеју Југословенске кинотеке, Музеју Српске православне цркве, Архиву Југославије, Народном музеју Зрењанин, Војном музеју, Народној библиотеци Србије, професору Чедомиру Васићу, господину Александру Леку, господину Небојши Митровићу, господину Миладину Марковићу, господину Борку Марјановићу, господину Јовану Маркушу и теологу Дарију Дринићу на великој подршци у реализацији ове изложбе.
Закључићемо речима које су златним словима биле урезане у мермерну спомен плочу на улазу у цркву на Ловћену: „Ми Александар I, Kраљ Срба, Хрвата и Словенаца, праунук Kарађорђа Петровића, вође и почетника ослобођења Србије, унук Kнеза Александра Kарађорђевића, и син Петра I великога ослободиоца и ујединитеља нашега народа, и Kњегиње Зорке Петровић Његош, обновисмо овај свети храм, који је на Ловћену близу Цетиња подигао и за вечну кућу изабрао славни наш предак Петар Петровић Његош, Владика и господар Црне Горе, велики родољуб, песник слободе Црне Горе, поклоник, Хероју Тополскоме Kарађорђу бесмртноме и апостол и песник јединства нашега народа, а који би 1916. године разорен у рату за ослобођење и уједињење. Нека је мир његовом пепелу. Његов свети благослов, нека се излије на наш дом и народ, кроз све векове. Амин. На Ловћену, 21. 9. 1925. године“.
