Митрополит црногорско-приморски Јоаникије истакао је у емисији „Аргументи“ на ТВЦГ да је Црква увијек имала значајне манифестације поводом Његошевих дана, и то не само у новембру, већ практично током цијеле године културни програми дотичу се Његоша и светородне лозе Петровића. Он је нагласио да су Његошева личност, дјело и завјештање непроцјењиво културно благо Црне Горе, које треба добро да упознамо, његујемо и чувамо. Како је рекао, добро је што је Црна Гора одлучила да Његошев дан буде свечано обиљежаван као државни празник.

-Све што је Његош чинио, и као владика црногорски, и као владар, и као пјесник, обиљежило је не само то вријеме него је остало у нашем насљеђу као живо његово присуство. Кад човјек дође у тешку ситуацију, увијек се некако сјети Горског вијенца, или Луче микрокозме, или неке Његошеве изреке. Мада, људи сада мање читају, раније су га учили напамет, и неписмени људи су налазили начине да уче Његоша. Ја сам запамтио те старце и старице који су знали Горски вијенац скоро у цјелини, напамет, истакао је владика Јоаникије.

Како је рекао, Његошево дјело и пјесничком надахнуће, његов однос према вјери, традицији, Косову и косовском завјету, све је заиста величанствено. Он је, додаје владика, стару нашу традицију прихватио и презентовао, на један сасвим нови начин, као човјек новог времена.

Митрополит Јоаникије: Залажем се за пописивање и изучавање свих злочина

Нагласио је да је митрополит Амфилохије својим упокојењем стао у ред са Светим Петром Цетињским и Његошем.

–Тако се то догодило да се он упокојио уочи празника Светога Петра Цетињскога, а већ сјутра је био дан Његошевог упокојења. Сваке године обиљежавамао дане митрополита Амфилохија. Његово дјело и завјештање је такође велико и увијек га помињемо. Наравно, живот иде даље и послије Његоша и митрополита Амфилохија али такве личности се не заборављају. Немамо нестрпљење да одмах и све одједном кажемо о митрополиту Амфилохију јер смо потпуно свјесни да је његова величина таква да ће она тек кроз вријеме доћи до пуног изражаја, рекао је владика Јоаникије.

Подсјетио је да су недавно, заједно са Општином Колашин, подигли споменик владици Амфилохију у његовом родном граду.

-Он јесте био у потпуности наш али је у исто вријеме припадао цијелој православној Цркви на васељенском нивоу. То је личност таквих размјера. Послије Његоша, немамо ми талентованијег архијереја, веће харизме и већег замаха, од митрополита Амфилохија, тако да, то је једно велико насљеђе, навео је митрополит Јоаникије.

Истакао је да је владика Амфилохије ушао у душу свог народа, посебно душу свог свештенства и монаштва.

–Наравно, да вам кажем да нас много не интересује како то нешто коментарише, знамо како су људи говорили о њему позитивно и негативно у вријеме његовог живота. Сада они који су га највише вријеђали у вријеме његовог земаљског живота, сада се постављају као заступници његовог насљедја. Па нека им то буде, рекао је владика Јоаникије.

Како је истакао, све што је приликом додјеле највишег државног ордена митрополиту Амфилохију рекао предсједник Црне Горе Јаков Милатовић, на мјесту је.

–Митрополит Амфилохије је у нашем народу веома цијењен, вољен и поштован. Али исто тако, он је цијело вријеме имао и оне који су га оспоравали. О томе је мало детаљније говорио Матија Бећковић у Колашину, на отварању споменика. И једно и друго плете, по мом вјеровању, вијенац вјечне славе. Немате великих личности које нијесу били оспораване, и од свога народа, и од својих савременика. И Његош је био оспораван, и Свети Петар, па како да не буде и митроополит Амфилохије. Увијек уу велике личности иду пакост, мржња и завист. То со знали. Оспоравали су и нашег Патријарха Павла, који је био тако кротак и смирен. Никада ниједна сувишна ријеч. Сам митрополит Амфилохије се дивио његовој светости, умјерености и мудрости. Па и он је оспораван. Није то нама непознато, нити нам је страшно, рекао је митрополит Јоаникије.

Он је рекао да су митрополит Амфилохије и донекле и он, у једном дијелу су извршили ревизију историје.

–Нацистички злочини над православним народом Пиве и Велике, у нашој историји заобилажени су цијело вријеме. Ту су побијена дјеца, побијене су жене, труднице, мајке, голоруки народ, недужна омладина. Свештеници су убијани. Тај злочин је био заобиђен. Истина, комунистичке власти су биле основале комисију за пописивање злочина, других, наравно не и комунистичких, и она је радила до 1948. године. Потом су дошли неки други интереси, да се то све заборави, и да се то скрајне. Прво је Јосип Броз Тито хтио да се обрачуна са својим противницима, због тога је створен и Голи оток, а питање је и да ли је Голи оток код нас историјски обрађен како ваља, казао је митрополит Јоаникије.

Он је рекао да је у науци увијек потребно да се изнова сагледају ствари.

-Ја сам се залажем да се попишу сви злочини, и четнички, и комунистички, и нацистички злочини, окупаторски. Али је за нас велика срамота да смо се искасапили међусобно у току рата. Много више нас је погинуло у међусобним обрачунима него у борби против окупатора. Зар то није срамота? Зар не треба да се као заједница због тога покајемо, рекао је владика Јоаникије.

Како је истакао, зар није срамота за Црну Гору да има јаме.

-Ево сахранили смо недавно и окупаторске војнике који су погунили на територији Црне Горе. Њемачка амбасада се за то залагала, и то је урађено. А ми имамо јаме гдје су браћа побила браћу, и те кости нити су опојене нити су људски сахрањене, и не помињу се те жртве. А ту је било и доста недужног народа. Билио је и оних који су имали неку кривицу, али зашто им се није судило. То мора да се изнова сагледа и то неће нашкодити нашем основном, темељном ставу, напшем антифашизму. Тада ћемо моћи да имамо праву слику о свим тим догађајима, и да заузмемо став према тој нашој трагичној прошлости. Треба једна катарза да се доживи. Остале су трауме народу, то треба лијечити. А оне се лијече истином, сазнањем и покајањем. Залажем се да се попишу сви злочини. Црна Гора има Историјски институт, да формира одјељење, или при Академији наука. Срамота је да такве институције нијесу дале скоро никакав допринос расвјетљавању нацистичких злочина у Црној Гори, што се тиче Велике и Пиве, него је то понајвише урадила црква, са потомцима жртава, рекао је владика Јоаникије.

Митрополит Јоаникије: Са митрополитом Методијем имам одличан однос

Митрополит је рекао да има критичко размишљање и критички однос према свему, па и према ЕУ. Како је навео, није ЕУ нека света крава па да јој се морамо клањати чим се помене.

-Припадали смо Европи и прије ЕУ. Нијесам одушевљен свим што се дешава у ЕУ, али због владавине права ја јесам за то да Црна Гора уђе у ЕУ. Ми јесмо Европа и припадамо Европи. Ми смо коријен те Европе, управно балкански народи, истакао је митрополит Јоаникије.

Он је рекао да је Црква божанска институција, чија је глава Исус Христ и држи је божанска благодат, а држава је земаљска институција, коју свакако треба поштовати, и радити за опште добро.

–Сада видимо да неки који су нас прогонили заправо су пљачкали ову државу и стицали енормна богатства, нанијели су велику срамота. То су они који су нас нападали за антидржавну дјелатност. Видимо како се то показује а није се све показало. У складу са Божјом вољом, све што је тајно, биће јавно, казао је владика.

Како је рекао, грађански концепт државе је да Црква има своју слободу и ради у свом дјелокругу а држава има своју слободу. Залаже се за нормалну комуникацију и сарадњу у стварима од општег добра. Он је истакао да су обновили цетињску Богословију а отворили су и гимназију у Подгорици.

Он је рекао да је Епископија будимљанско-никшићка била митрополија до насилног укидања средином 17. вијека. Како је рекао, митрополије код нас немају надлежност над другим епархијајама. Истакао је да је исправна одлука да на челу Епископије буде митрополит.

Говорећи о односу са митрополитом Методијем, он је рекао да је тај однос одличан, као са братом.

-Као што јесмо браћа. Ја поштујем његове надлежности, казао је владика Јоаникије.

Он је указао да је његова мисија Јеванђељска, односно глас љубави, мира и слоге. Наводи да треба урадити што више на помирење.

–Када говоримо о помирењу, мислимо на помирење кроз истину и праштање, а не неко механичко праштање, од кога, мислим, нема ништа, рекао је.

Митрополит Јоаникије: Надам се да ће институције правилно казнити починиоце инцидента на Забјелу

На питање о инциденту на Забјелу, који је потом довео до протеста са којих су се могле чути ксенофобичне поруке, митрополит Јоаникије рекао је да се нада да ће се све то завршити и да ће наше институције све то правилно оциијенити.

-И казнити починиоце. И да ће се тензије смирити. Чим дође до таквих инцидената, велико је узнемирење. Прије свега, рањен је један младић. Надам се да ће се ислијечити од тих рана, да није животно угрожен. Али знате, све оно што се касније догађало, није добро. Добро је што су институције и други људи позвали на спуштање тих тензија. Испоставило се да није све тако како је у почетку речено, али надам се да ће се то све смирити. И треба да се смири, рекао је митрополит.

Он је подвукао да жели помирење у Црној Гори засновано на истини и праштању, а не неко декларативно и механичко. Како је казао, потребно нам је доста на том плану, прије свега да се исправе неке неперавде и да се дође до истине о прошлости која нас пуно оптерећуије и да све отркије. Грешака је, додаје, било са свих страна.

-И тада ћемо моћи да се покајемо. Нико није без гријеха, рекао је владика.

Како је констатовао, није срео ниједног сина страдалих четника који није биоп за помирење. С друге стране, казао је, они који су били мало комунисти, мало четници, мање су склони да причају о томе.

–Код њих је увијек киптјела нека осуда. Врло интересантно, додао је митрополит.

Он је казао да у ери технолошког развоја и друштвених мрежа, има користи и има мана. Људи се, указује, мање друже, проводе мање времена заједно, посебно млади.

–Нисам ипак за то да се то забрањује, осим на часовима. Класични вид образовања је ипак најбољи, рекао је владика Јоаникије.

Како указује, комуникација између живих људи, креативних личности, ничим се не може замијенити. Указао је да има случајева да неписмени људи заврше факултет, и то је проблем.

Нагласио је да смо дужни да чинимо све што можемо да омогућимо бољи живот у заједници.

извор: ртцг