Књига„Срби Босне и Херцеговине у XIX веку – борба за слободу и уједињење” Јована Душанића доживела је своје 11. издање.Имао сам срећу и част да говорим на њеном представљању и 2018. године, у крипти Храма Светог Саве, када се појавила по први пут, у издању Катене мунди. Када кажем срећа и част, то нису празне речи. Признајем, на самом почетку: професор Јован Душанић је, по свом животном искуству, моралном ставу и академском делу,један од мојихузора.
Реч је о синтези која обухвата огроман временски период. Књига почиње дугим и темељним уводом, са првим подацима о Србима у БиХ, да би се завршила Сарајевским атентатом и избијањем Првог светског рата. Њена главна тема је, како се каже у самом наслову, деветнаести век.
Прве вести о Босни и Херцеговини, које нису српског порекла (Ајнхард, Константин Порфирогенит),сведоче о томе да у овим земљама у раном средњем веку живе Срби. Остали народи ту се не помињу. То становништво ће касније верски и идентитетски постати хетерогено, али његова етничка основа је српска. Историја подељене Србије, пошто за Констатина Порфирогенита Рашка и Босна чине Србију, кретаће се различитим путевима – Рашка ка државној независности, при чему ће Херцеговина остати у њеном саставу, док Боснаступа увазални однос према угарској круни.
Јован Душанић потом приказује живот и пропаст средњовековне босанске државе. Следи део посвећен Османском царству, османском искуству српског народа, и то је један дуг одсечак који је веома пажљиво обрађен. То доба потрајаће све до аустроугарске окупације Босне и Херцеговине 1878. године.
Оно што просечно обавештеног читаоца подстиче на размишљање, док чита ову књигу, јесте изразита самосвест Срба у Босни и Херцеговини, упркос историји препуној искушења: угарском вазалству, животу у Османском царству, ратовима иисламизацији, кметству, харачима и данцима у крви. У Босни и Херцеговини ни Аустроугарска није хтела да укине кметство. Тек 1911. почело се са постепеним откупом кметова, па је један аустријски економиста тада израчунао да ће тим темпом кметство коначно бити укинуто 2025. године. Дакле, да је било до њих, управо данас бисмо обележавали ослобођење српских кметова у Босни и Херцеговини.
Зачуђује та трајна и упорна свест Срба Босне иХерцеговине да ће или живети са Србијом и Црном Гором у једној држави или ће нестати. Векови под туђинском влашћу за њих су били само међустање, нужно зло у коме је слобода плаћанаповлачењем и маргином. Сва боља места у градовима, крај путева и река била су намењена исламизованом становништву. Срби беже од државе, од градова, од турске власти и то је била цена слободе. Свештеници и гуслари храбрили су их и подсећали на то да ће доћи време повратка у градове, па и повратка државе у њихове руке. Већ у 17. веку почиње стварање српског градског трговачког слоја. Уочи аустријске окупације, они су већ најбогатији и најсамосвеснији трговачки градски слој у Босни и Херцеговини. Њихове пословне и духовне везе сежу од Трста до Свете земље.
Срби у Босни и Херцеговини покренули су се већ на прве вести о Карађорђу и његовим устаницима. Они су од почетка део процеса ослобођења и уједињења, започетог у Карађорђевој Србији.Уласци Карађорђевих војскиу Босну, Јанчићева буна, Поп-Јовичина буна и остале буне и устанци – у свим овим догађајима Српска православна црква имала је кључну улогу. Почевши од Карађорђа, Србија креће правцем изградње световне државе са важном улогом цркве, док код Срба ван Србије улога цркве остаје примарна.
Време аустроугарске окупације Босне иХерцеговине чини главни део ове књиге.У то време ради се на сасвим модерном пројекту стварања нове, босанске нације од Срба, муслимана и римокатолика. Овај процес Јован Душанић врло пажљиво прати, јер разуме колико је то важно за разумевање нашег времена. Из овог дела настала је и Душанићева посебна књига, коју је објавила Српска књижевна задруга,Бенјамин Калај – некрунисани краљ Босне. Реч је о човеку српског порекла помајци, који је врло добро познавао Србе, који је био и аустријски конзул у Београду, у време када се представљао као пријатељ Срба. Пре него што је постављен за заједничког министра финансија Аустро-Угарске, што је по формацији место са кога се управљалоокупираном Босном и Херцеговином, он је дао теоријско образложење свог политичког програма, стварања нове нације у Босни. Када је постао некрунисани владар Босне, Калај развија свестран и детаљан систем претапања Срба и осталих становника ових земаља у „Босанце“. Све је, наравно, представљано као миротворачки пројекат, усмерен ка заједничком животу људи различитих вера. На њега ће личити сви потоњи идентетски експерименти спровођени над Србима, нарочито онај титоистички.
Прича се зауставља на Првом светском рату. О важности Босне и Херцеговине у ширим, европским и светским оквирима сведочи чињеница да је управо Сарајевски атентат послужио као повод за избијање Првог светског рата. Да су Босна и Херцеговина задржале такав значај показује и чињеница да је, под утиском реакција света на рат 1992-1995, Самјуел Хантингтон написао Сукоб цивилизација. То је текст који ће одиграти важну улогу у разумевању и тумачењу свега што се у свету догодило од почетка југословенских ратова до данашњег дана.
Јован Душанић није професионални историчар. Он је професор економских наука, и оно што о савременој економији знам, понајвише сам научио из његових књига. Али Душанић има једно посебно, лично осећање за историју, он ту историју живи и осећа. Ову књигу је и почео да пише желећи да својим потомцима посведочи о прецима. Она је потом прерасла у нешто много веће. Јован Душанић, наиме, припада старој свештеничкој породици из Прибинића, у данашњој општини Теслић. Због турских зулума и сукоба, селили су се кроз векове – из Старе Херцеговине у Подриње, затим у Посавину, да би их поп Горан довео у Прибинић. Јован Душанић се историји и окренуо на подстицај Светозара Душанића, знаменитог управника Музеја Српске православне цркве (и оца Слободана Душанића, првог професора емеритуса изабраног на Београдском универзитету, редовног члана САНУ и професора потписника ових редова). Ту је и наткриљујућа личност Стевана Душанића – Светозаревог оца – чувеног проте Стевана Душанића из Прибинића. Деда проте Стевана (праунук попа Горана) Гаврило-Гавро средином 19. века добио је, заједно са мештанима Прибинића и Липља, ферман султана Абдул Меџида I о обнови манастира Липље и Ступље, које су Турци порушили крајем XVII века. Његов син и отац проте Стевана, прота Коста Душанић обновиће манастир Липље, подићи ће парохијски храм у Прибинићу, изградиће Српску народну школу и биће један од српских народних првака у добу аустроугарске управе. Потомак таквих, библијских личности мора да у себи носи снажно, присно и лично осећање за историју своје породице и свога народа.
Ова књига представљаправи споменик српском народу у Босни иХерцеговини, који се и данас, у Републици Српскоји Федерацији БиХ, бори за живот и опстанак. Посвећена је Светозару Душанићу,али и свима који хоће да сазнају какав је то жилави сој, који јепреживео многовековна католичења и исламизације, данке у крви, кметство, претапања у нове, измишљене нације, ратове и три геноцида у 20. веку. Ту, у околини Фоче, 1914. године је, по мишљењу Милорада Екмечића, и започео геноцид над Србима. Само је настављен 1941. и изнова покушан 1992. године.
У 20. веку српски народ у Босни и Херцеговини преживео је и Титову диктатуру. Богослови, калуђери, свештеници, владике из Босне и Херцеговине од тада до данас су остали кључни ослонац Српске православне цркве. Када је 1992. године почео Одбрамбено-отаџбински рат, имали су елитне официре, који су их одбранили од геноцида, и народне вође, какве није имао ни Београд – врхунске интелектуалце,без југословенских илузија, изразито српске, православне свести.
Рекао бих да је та, српска свест, и данас најживља у Републици Српској. Јасеновац, Јадовно, Гаравице, Стари Брод, издаје из 1914, 1941. и 1992. излечили су тамошње Србе од југословенских илузија.Из Републике Српске би могло да дође и оздрављење целог српског народа. На мукотрпном, али нужном и благотворном путу обнове српске (само)свести, ова књига Јована Душанића биће један од важних путоказа.
Реч изговорена на представљању 11. издања књиге Јована Душанића „Срби Босне и Херцеговине у XIX веку: Борба за слободу и уједињење“, 27.10.2025. на Сајму књига у Београду
