Пише: Иван Милошевић
Посљедња два дана читам реакције на напад странаца (Азербејџанаца и Турака) на црногорског држављанина и револт једног дијела младих Подгорице на тај догађај и схватам да се ствари полако, али сигурно мијењају. Очекујем да ових дана коначно „права“ истина о догађају на Забјелу угледа свјетслост дана и да се обзнани да је заправо Забјелчанин напао Азербејџанце и Турчина и да у том сукобу није повријеђен и убоден Забјелчанин, него Азербејџанац или Турчин. Очекујем да брзих дана самица у Спужу промијени станаре и да се умјесто ухапшених Азербејџанаца и Турчина у њој настани мјештанин Забјела. И заслужио је, шта он у сред Забјела напада странце, витла ножем и наноси повреде недужним Азербејџанцима и Турчину и тако квари туристички имиџ не само главнога града, него и Црне Горе!
Очекујем такав исход, јер све оно пто сам данас чуо и прочитао иде у том правцу. Откривају се нови детаљи, па нож није био код Азербејџанаца и Турчина, него је био код једног од Забјелчанина, који се није најбоље снашао у нападу на странце, па му је нож одузет у самоодбрани и искоришћен је као оруђе у нужној заштити Азербејџанаца и Турчина. Очекујем и да се списак окривљених Забјелчана прошири и да сви они који су те вечери били у кругу од стотињак метара од мјеста догађаја буду приведени, прикачени на полиграф и експресно осуђени за неосновани напад на живот Азербејџанаца и Турчина. Такав расплет догађаја на Забјелу од Црне Горе очекује ЕУ, наравно и Турска, али и добар дио домаће јавности окупљеној око ДПС идеологије, праксе и теорије. И нека онда нешто неко приговори ЕУ путу Црне Горе. Све се одвија по плану и програму бриселске агенде и дијела подгоричке јавности, а у обзир су узете и интереси Турске и заштита њених грађана у Црној Гори. Домаћи држављани су колатерална штета и мораће да се помире и усправно поднесу затворске и остале казне због напада на Азербејџанце и Турчина у којем су, истина, извукли дебљи крај, али то ће им се узети као олакшавајућа околност и казна ће им бити умањена за мјесец или два!
И тако ће све овце и Азербејџанци и Турчин бити на броју и Црна Гора ће моћи да затвори сва ЕУ поглавља и за три године на велика врата биће примљена у бриселско друштво и моћи ће да прослави улазак у свијет развијених и културних народа. Нарочито ће бити обрадовани том чињеницом Азербејџанци и Турци у Црној Гори, док ће остали дио становништва прославу морати да прослави у неким другом државама, гдје ће у то вријеме живјети!
Ништа боље неће проћи ни „Варвари“ и њихове присталице. Они су јуче и данас проглашени за хулигане без образа и части који су из чистога мира запалили значајну имовину Азербејџанаца и Турчина и на том примјеру показали да нијесу достојни Црне Горе, а посебно нијесу достојни уласку ЦГ у ЕУ. Да су неки, као што нијесу, могли би у наредне двије године да се самоугасе и забораве ко су и шта су и да постану оно што никада нијесу били! И шта ће нам ти хулигани, па се још зову и „Варвари“, па још припадају и српској фракцији навијачке групе. Све горе од горег и са њима таквима се не може ни у Турску, а камоли у ЕУ. Непотребан су баласт и на путу за ЕУ понајбоље би било да се сами склоне са пута и оду на неки стадион да задовоље своје фрустрације, посебно ксенофобију и излијече се од тих болести и постану нормални грађани који ће се извинити Турској и тражити од ње опроштење што су једне октобарске ноћи на Забјелу напали њене држављане и нанијели им повреде и уништили дио имовине!
А прво извињење Турској упућено је синоћ и то са главнога моста у Подгорици. Мост је сијао у бојама турске заставе и слао је сигнале радости и аплаузе Анкари због дана републике. Била је милина видјети мост у бојама турске заставе и нијеси могао да одолиш, а да се не присјетиш свих благодјети које је Турска даровала Црној Гори. Док је већину данашње Црне Горе држала под својим царством у Подгорици је све сијало од братства и јединства, играло се козарачко коло и по васцијели дан је пјевао пјесме национални Киц Поп хор. На репертоару су биле слободарске пјесме које су позивале на јединство народа од Истамбула до Загорича, пекле су се баклаве и гибанице и кувале мушмуле и шљиве. Која је то радост и благостање било, па не чуди што је јуче нова ЕУ Подгорица на челу са новим ЕУ градоначелником, свечано обиљежила сјећање на те славне дане Турске у Црној Гори!
И шта сад? Ништа или још нешто. Очекујем да ускоро свака кућа у Подгорици, а вјероватно и у Црној Гори, преузме обавезу да издржава барем по једну породицу миграната из Азербејџана и Турске. Било би то и праведно када се знају све заслуге Турске за развој и бољи живот Црне Горе. Уистину су нас задужили и предлажем да се црвена свијетла на главноме градском мосту не гасе наредних мјесец дана. Нека се виде до Владивостока и Њу Џерсија и нека и тамо схвате како су нераскидиве и братске везе Црне Горе и Турске!
