Пише: Тихомир Бурзановић

Црна Гора се суочава са озбиљним демографским и економским изазовима који обликују њен идентитет. Док домаће становништво, нарочито млади, напушта земљу у потрази за бољим животним и професионалним приликама, страни држављани – нарочито из Русије, Украјине, Турске и Србије – све чешће купују некретнине, оснивају фирме и настањују се у урбаним и приморским срединама.

Миграције и демографски трендови

Према подацима Пописа становништва из 2023. године, Црна Гора има 623.633 становника, од чега 46.878 страних држављана.

Највећи број имиграната доселио се из Србије (44.303), Босне и Херцеговине (16.082) и Русије (14.853) monstat.org. Међутим, око трећине црногорских држављана, односно 213.478 особа, живело је у иностранству на дан пописа, што указује на значајан одлив становништва (цин-цг.ме.). Нема статистичких података колико се миграната доселило из Турске и да ли је ријеч о Турцима или Курдима.

 Из Управе полиције додају да у Црној Гори , закључно са 30. септембром 2025. године, дозволу за привремени боравак или привремени боравак и рад посједује 13.308 држављана Републике Турске, док 87 лица из те државе има одобрен стални боравак.

 Куповина некретнина од стране странаца

Страни држављани у Црној Гори поседују око 50.000 објеката и 94.000 парцела. Највећи број страних власника долази из Србије, Русије, Немачке, Турске и Украјине, инвеститор.ме. У првом кварталу 2025. године, странци су купили некретнине у вредности од 113,5 милиона еура, што је за 21% више него у истом периоду претходне године (вијести.ме.)

Иако званично не постоји „пројекат замене становништва“, демографске промене у Црној Гори указују на озбиљан изазов за очување националног идентитета.

Ако се тренутни трендови наставе, Црна Гора би могла доћи у ситуацију да до средине 21. века значајно промени своју етничку и културну структуру.

Потребно је хитно деловање на пољу демографске политике, регулације миграција и заштите интереса домаћег становништва како би се очувала стабилност и идентитет Црне Горе.