Пише: Тихомир Бурзановић

Идеја „Српског света“ у Црној Гори данас није само политичка конструкција, већ сложен друштвени феномен који открива дубоке идентитетске под‌јеле и неразријешену дилему – може ли Црна Гора истовремено бити грађанска држава и простор у којем српски идентитет има природно мјесто.

Културни оквир и осјећај припадности

За дио грађана Црне Горе, посебно оне који се национално изјашњавају као Срби, појам „Српског света“ има прије свега културно и духовно значење. Он симболизује осјећај припадности ширем простору заједничког језика, историје, вјере и традиције.

У том смислу, многи га доживљавају не као пријетњу независности, већ као израз природне повезаности са Србијом и српством уопште. Такво схватање има дубоке коријене – од заједничких династичких веза, преко књижевне традиције, до црквених институција које су деценијама биле ослонац очувања идентитета.

Политичка димензија и институционални утицај

 Ипак, „Српски свет“ у Црној Гори не остаје само у културној сфери. Током протеклих година, он је постао и политички инструмент кроз који се обликују друштвени процеси и идеолошки наративи. Утицај Српске православне цркве, појединих политичких партија и медија блиских Београду створио је простор у којем се црквено и политичко преплићу. Тај спој видљив је у литијама 2019/2020, у кампањама око питања државних симбола, језика и односа према Србији.

Критичари сматрају да тај концепт иде даље од културног повезивања, те да у себи носи елементе меке моћи – утицаја који не користи силу, већ наративе, вјеру и емоцију како би мијењао политичку перцепцију и идентитет друштва.

Рефлексија унутрашњих слабости

Но, свести „Српски свет“ искључиво на вањски притисак било би поједностављено. Његов утицај у Црној Гори не би био толики да унутрашње под‌јеле нијесу већ дубоко укоријењене.

Црногорске институције, политичке елите и образовни систем нијесу успјели да створе јединствен модел идентитета у којем би се и црногорски и српски осјећај припадности могли складно уклопити. Управо у том вакууму „Српски свет“ проналази простор за своје д‌јеловање – као идеја која нуди једноставан одговор на сложено питање: „Ко смо ми?“

Између утицаја и самосвијести

 Данас се у Црној Гори не води само политичка борба, већ културна и симболичка – борба за право на интерпретацију историје, језика и државности. За једне, „Српски свет“ представља мост ка Србији и заједничкој културној баштини. За друге, то је инструмент постепеног губљења црногорске самосвијести. Истина је вјероватно негд‌је између: у сложеном сплету емоција, идентитета и геополитичких интереса који се преплићу на малом простору између Јадрана и Дурмитора.

Закључак: потрага за инклузивним идентитетом

 „Српски свет“ у Црној Гори данас је огледало – огледало нације која још тражи сопствени израз. Он показује да државност без јасно дефинисаног идентитета остаје рањива, али и да идентитет без поштовања различитости постаје затворен. Будућност те идеје зависи мање од Београда, а више од способности Црне Горе да понуди инклузиван модел државности – онај у којем се различити осјећаји припадности не посматрају као пријетња, већ као богатство.

Све док та дилема остане неразријешена, „Српски свет“ ће бити више од политичког слогана: биће подсјетник на борбу између припадности и самосталности, између прошлости и будућности Црне Горе.