Пише:Дејан Бешовић
Потомци кнеза Богдана Војинића на Лијешњу, као и уз њих прибијени Радуловићи, славе св. Архангела Михаила (21. новембар по новом / 8. новембар по старом календару), а прислужују св. Кирика и Јулиту (28. јули по новом / 15. јули по старом календару). Некада су славили св. Кирила Словенског (27. фебруар по новом / 14. фебруар по старом календару). Разлог промјене славе је крвави догађај на слави која је тада, као и често падала у дане великог поста, и убиство 12 турских зулумћара који су им оскрнавили славску трпезу мијешањем посне хране постављене гостима хришћанске вјероисповести, и мрсне хране постављене њима Турцима. Уврихеђени кнез Богдан (по некима у питању је кнез Милија) и његови синови одлучили су да их казне за почињену увреду и живе су их запалили у својој кули тако што су затворили сва врата и прозоре на њој и набацали велику количину суве сламе и сијена које су запалили. Том приликом заједно са осионим Турцима настрадао је и најмлађи кнежев син који се добровољно жртвовао и остао у кули да служи турске зулумћаре. Након тога одлучили су да промијене славу и узму да славе св. Архангела Михаила (Аранђеловдан).Радовићи (давно досељени из Мораче, Миоска), Пижурице су пореклом из Куча, од Дрекаловића, досељени у Ровца (Веље Дубоко) у 17. вијеку. Јањушевићи су из Озринића, а даље порекло из Бањана, Радмановићи су из Загарача, Милетићи су по некима староседеоци, а по некима досељеници из Бјелопоавлића, Синђићи (староседеоци), Дмитрићи (старосједиоци), Петричићи (из Катунске нахије), Ковачевићи из Бјелопавлића, Јукићи из Босне, Марићевићи, Татићи.
Милош Луковић наводи : Ослањајући се на оригинале и преводе текстова повеља Алфонса Петог и Фридриха Трећег које је објавио Марко Вего, можемо доста поуздано идентификовати територијални распоред свих херцегових утврђења. При томе се јасно уочава да се на првом месту у све три повеље помиње главно утврђење херцега Стефана — Соко(л), које се налази над ставама Таре и Пиве (изнад данашњег Шћепан Поља): Sochol con un contatoche se chiama Drina „Сокол с кнежином која се зове Дрина“ (1444); castrum Soco cum dominio „утврђење Соко с кнежином Дрином-Strijnon“ (1448); civitate Falcone cum suis castellis et cum comitatu suo„град Соко -Falcone са својим утврђењима и кнежином својом“ (1454). Зато је у овим повељама Стефан Вукчић титулисан, између осталог, као „дрински кнез од Сокола у Пиви“. Погледајмо како су у југоисточном делу херцегове државе — на простору од реке Таре до Боке Которске и Требиња — означена утврђења
прво у повељама краља Алфонса V, а потом у повељи Фридриха III. При томе треба имати у виду да је у изворима на латинском језику термин Albaniа (који се овде помиње) био уобичајени назив за Зету, која се налазила у суседству херцегове државе.
Повеља Алфонса V из 1444. године (оригинал је на италијанском језику): Susit Honagost castello conlo contato „Сусид Хоногост“; Ostroch castello conlo contato ali confini de Albania „Oстрог утврђење са жупом на граници Зете Albania“;
Novi Vpivii castello conlo contato „Нови у Пиви [= Vpivii] утврђење сажупом“; Colobrich Verramii castello conlo contato „Клобук – Colobrich] у Врму – Verramii] утврђење са жупом“; Bisevatts vtribigno vtribigno castello conlo contato „Мићевац -Bisevatts у Требињу -vtribigno утврђење са жупом“; Novi vdrazavich castello conlo contato ala marina vicino de Ragusa la via
de Albania „Нови у Драчевици – vdrazavich утврђење са жупом на морској обали сусед Дубровника -Ragusaна путу према Зети“; Rixā appresso de Cataro ala marina castello conlo contato sta la via de Albania apresso della dita terra de Cataro „Рисан -Rixā] близу Котора Cataro утврђење са жупом на морској обали на путу према Зети близу речене земље Котора“.Део други : Повеља Алфонса Петог из 1454. године (оригинал је на латинском језику):
1) civitate Morachij cum castris et pertinentiis suis „град Морацки Morachi са својим утврђењима и поседима“;
2) civitate Susied cum castris et pertinentiis suis „град Сусјед – Susied са својим утврђењима и поседима“;
У овако датој листи херцегових утврђења јасно препознајемо њихов територијални распоред. За утврђење Острог изричито се каже да сеналази „на граници Зете“ (= ali confini de Albania), а за утврђења Нови (= Херцег Нови) и Рисан да се налазе „на путу према Зети“ (= la via de Albania). Код утврђење Будош нема ближих одређења, али се несумњиво ради о утврђењу чији се остаци и данас налазе на истоименом брду јужно од Никшића, недалеко од Острога. За утврђење Мићевац изричито се каже да се налази у жупи Требиње vtribigno), а за утврђење Клобук да се налази у жупи Врм – Verramii.
Међутим, убицирање преостала два утврђења — Сусид-Сусед-Сусјед -castello Susit Honagost castrum Sozet civitate Susied ) и Морацки (castrum Moratskiј / civitate Morachij) — ни изблиза није тако једноставно иако су се тиме посебно позабавили Михаило Динић и Марко Вего. Расветљавању тих питања ми смо посветили посебну расправу под насловом Заједничка граница области Косача и области Бранковића јужно од реке Таре,из које овде наводимо основне закључке о Ривчанима као потомцима Бранковића .
(наставиће се)
