Пише: Тихомир Бурзановић

Албански фактор у Црној Гори представља један од најзанимљивијих политичких и друштвених феномена у савременом развоју државе. Ријеч је о заједници која, иако бројчано релативно мала, има диспропорционално велики политички утицај и стабилно присуство у свим кључним институцијама система. Тај утицај није резултат само бројности, већ прије свега организованости, међународне подршке и геополитичког значаја који албански корпус има у ширем балканском контексту.

Политичка реалност и институционална тежина

Албанске партије – Демократска унија Албанаца (ДУА), Албанска алтернатива (АА) и ФОРЦА – традиционално учествују у готово свим владама Црне Горе од обнове независности 2006. године. Њихова политичка тежина не произлази из доминације, већ из способности да у моментима тијесних изборних резултата постану „језичак на ваги“.

Управо та позиција им је омогућила да годинама остварују конкретне развојне пројекте и кадровске бенефите, посебно у Улцињу, Тузима, Плаву и Гусињу.

Између лојалности и идентитета

Иако албанске партије у јавном дискурсу истичу лојалност црногорској државности и европским интеграцијама, у њиховом политичком д‌јеловању често је присутна и снажна идентитетска компонента.

Ријеч је о природном, али понекад осјетљивом балансирању између националног поноса и државне припадности.

Тирана и Приштина кроз културне, образовне и привредне програме његују везе с албанском заједницом у Црној Гори, чиме додатно јачају осјећај јединства унутар ширег „албанског простора“.

Тузи и Улцињ – симболи политичке зрелости

Добијање статуса општине Тузи означило је важан моменат политичке еманципације албанске заједнице. Овај процес је допринио децентрализацији и већем учешћу локалне заједнице у одлучивању, али је истовремено отворио и питање колико је локална политика спремна да преузме пуни институционални терет одговорности.

Слично се може рећи и за Улцињ, који и даље тражи баланс између туристичког потенцијала, економског развоја и политичке стабилности.

Међународни контекст

Албански фактор у Црној Гори ужива пажњу међународних партнера – прије свега Европске уније и Сједињених Држава – који га виде као важног гаранта стабилности у мултиетничком друштву и прозападног курса земље.

Истовремено, кроз регионалне иницијативе попут „Отвореног Балкана“ и билатералне сарадње, све више се осјећа координација између албанских политичких структура у Црној Гори, Албанији, Косову и Сјеверној Македонији.

Изазови и перспективе

Пред Црном Гором је изазов да у наредним годинама осигура још снажнију интеграцију албанске заједнице у државни оквир, али без потискивања њеног културног и идентитетског израза.

Албански политички фактор, уколико задржи умјерен и конструктиван приступ, може бити дугорочни савезник у очувању стабилности и европског курса државе. Међутим, свако евентуално занемаривање интереса те заједнице може отворити простор за нове тензије и регионалне притиске.

Ни пријетња, ни изазов

Албански фактор данас није ни пријетња ни изазов сам по себи. Он је показатељ колико је Црна Гора сазрела као мултиетничка држава – али и подсјетник да стабилност на Балкану увијек зависи од фине политичке равнотеже између идентитета, интереса и повјерења.