Пише: Момо Јоксимовић, предсједник Удружења грађана Вранеш

Док туристички бум и инвестиције пливају дуж  приморја и Подгорице, сјевер Црне Горе преживљава тиху, али сигурну агонију.  Села  на сјеверу Црне Горе нестају пред нашим очима.  Ово није спонтани  процес урбанизације—већ посаледица  дугогодишњег  занемаривања , политичке манипулације и економског уништења од  стране предходних режима.

Умјесто да буду подржана као бастиони традиције, домаћинства и пољопривредне производње, села су годинама систематски маргинализована.  Основне ствари—путеви, школе, амбуланте, инфраструкура- свјесно су гуране у запећак.  Овакав приступ  је довео до масовне сеобе  становништва.  Млади одлазе у потрази за послом и достојанственим животом, а они који остају –живе као у прошлом вијеку.

1.Економски аспект =  Сјевер Црне Горе располаже са значајним неискориштеним ресурсима-планинске предјеле, шуме, повољне услове за агро и еко туризам.  Међуитим, често недостају инвестиције,инфраструктура и могућност за предузетништво који би те ресурсе учинили  економски корисним.

Незапосленост = Велики број људи на сјеверу  је незапослен или  има само привремене сезонске послове.  Регион не привлачи довољно улагања у индустрију, услуге или нове технологије.  То значи да млади немају довољно  шансе за каријеру у свом мјесту.

Миграције  = Један од  најјачих  покретача пропасти  је одлазак људи-младих , који боље услове траже у градовима (Подгорица) или приморским општинама или инистраним земљама.

То  води смањењу радно способног становништва,  мање пореза, мање  локалних предузећа, што даље умањује економску моћ .

Лоша инфраструктура, слаба путна повезаност, недостатак јавног превоза у многим селима, недостатак модерне инфраструктуре, што све отежава туристички потенцијал.

2. Социолошки аспект = Демографски пад и старење становништва Сјевера Црне Горе показује значајан пад броја становника, негативан природни прираштај у многим општинама. Просјечна старост расте јер млади одлазе, остају старији који не могу да носе  активности које послови на селу захтијевају.  Селење становништва  утиче на затварање школа, здравствених амбуланти, продавница, јавног превоза, јер нема довољно корисника да то одржи, што додатно смањује  услове живота на селу. Та раслојеност  смањује повезивање људи , што утиче на смањење или нестанак културног живота због чега се људи и селе у градове.

3.Културни аспект =  Са одласком младих  умањује се пренос очувања народних обичаја, језика, традиционалне музике, ручних радова, фестивала, народног грађења. Нестанком људи нестају и обичаји.

Туристи могу видјети природне љепоте али нема  адекватне промоције, локалног производа који би био бренд села, па културни потенцијали остају неискориштени. Живот на селу се често перципира као мање вриједан у односу на град, боље образовање, могућност каријере, здравствена заштита итд, што све утиче на мотивацију људи да остану на селу.

Већа подршка дрежаве селу је неопходна на сјеверу, стварање развојних планова, враћање  и долазак младих са подстицајним мјерама,  улагање у инфраструктуру: путеве, вода, струја, здравство, сигуран откуп вишка произвида и већа улагања у село, како би живот  на селу био одржив. Промоција агро и еко туризма, пчеларства, сточарства, сеоског туризма са локланим брендовима. Стварање задружних удружења мјештана, стватрање прикладних програма и пројеката, унапређење  технологија , образовања  и  дигитализације како би се омогућило младим да раде  на даљину.То су неки аспекти  стварања услова за  останак и враћања младих на село.

4. Гаранција откупа и маркетинг „купуј домаће“= Један од кључних проблема села је гаранција откупа вишкова роба , те обавеза да се поведе национална кампања „Купуј домаће-чуваш своје село“!,  уз подстицај младима да остану на село или се врате, уз повољне кредите, интернет,  инфраструктура , едукација, уз улагања у мини мљекаре, сушаре, уз сеосаки бренд-производ,а све то у чисту и здраву природу, тишину, здравље, традицију, имало би наде за село!

Пољопривреда тражи  повећање субвенција са садашњих 0,8 одсто буџета , на 5 одсто колико у зељама региона и ЕУ.  Црногорски пољоприбвредници  су једини у Европи који плаћају порез  на пољопривредно земљаиште, акцизе на гориво и једини који немају право на поврат ПДВ-а.