Европски суд за људска права у Стразбуру прихватио је захтјев Атлас групе против Црне Горе, упућен због одузимања лиценци за двије банка – „Инвест банке Монтенегро“ и „Атлас банке“, уз процјену да су судови у Црној Гори повриједили право тужиоца, Атлас групе, пред свим државним инситуцијама којима се обраћао у захтјеву против државе Црне Горе. У образложењу одлуке Европског суд, објављеном на њиховом званичном сајту, позивају се двије стране у спору на мирно рјешавање спора, односно да се странке договарају.
Да напоменемо, Европски суд за људска права, као међународни суд Савјета Европе који тумачи Европску конвенцију о људским правима, разматра захтјеве у којима се тврди да је држава уговорница прекршила једно или више људских права наведених у конвенцији или њеним факултативним протоколима чији је потписник држава чланица.
Пошто је претходно одбијено пет захтјева Атлас групе против Црне Горе, које је у њено име редовно подносио адвокат Милован Милошевић из Подгорице, Европски суд за људска права сада је по први пут узео у разматрање захтјев компаније Душка Кнежевића – “Захтјев бр. 16762/24 АТЛАС ГРУПА против Црне Горе”.
У објашњењу “предмета случаја”, наводи се да “захтјеви се односе на наводни недостатак приступа суду, с обзиром на то да су Управни суд и Врховни суд одбили да испитају по суштини тужбе двије компаније подносиоца захтјева”.
“Душко Кнежевић био је једини оснивач и власник двије компаније подносиоца захтева, које су биле акционари банака „Инвест банка Монтенегро“ и „Атлас банка“.
У децембру 2018. године двије банке су стављене под привремену управу и именовани су привремени управници. У јануару 2019. године Централна банка Црне Горе је одузела лиценцу, отворила поступак инсолвенције (обустављање плаћања обавеза) и именовала стечајног управника у вези са „Инвест банком Монтенегро“. Компаније подносиоци захтјева, као и друга правна лица која је основао и у власништву Душка Кнежевића и саме банке, поднијеле су тужбе против одузимања дозволе и покретања поступка инсолвенције у вези са „Инвест банком Монтенегро“, као и увођења привремене управе у „Атлас банку“.
Између 10. марта и 11. јуна 2020. године, Управни суд је одбацио тужбе, утврдивши да акционари немају право да оспоравају одлуке које се односе на банке, које су биле одвојена правна лица, без обзира на проценат њихових акција и без обзира на то да ли су дјеловали одвојено или заједно. Такође је одбацио тужбе банака као поднијете од стране неовлашц́еног лица, с обзиром на то да њихов законски заступник није био овлашц́ен да поступа од стране привременог/стечајног управника.
Између 9. априла и 17. септембра 2020. године, Врховни суд је потврдио ове одлуке и у свих шест случајева утврдио да само привремени управник може да се жали на одлуку којом се уводи привремена управа.
Компаније подносиоци захтјева поднијеле су укупно три уставне жалбе, жалец́и се, у суштини, на недостатак приступа суду. У трец́ој уставној жалби, такође су навеле да предмет њиховог захтјева није било увођење привремене управе, вец́ одузимање дозволе „Инвест банци Монтенегро“.
Између 30. новембра 2023. и 10. априла 2024. године, Уставни суд је одбацио уставне жалбе компанија подносилаца захтјева. Те одлуке су достављене компанијама подносиоцима захтјева између 13. фебруара и 2. јула 2024. године.
Компаније подносиоци захтјева се жале на основу чланова 6 (Право на правично суђење) и 13 (Право на дјелотворни правни лијек) Конвенције на недостатак приступа суду или било ком ефикасном домац́ем правном лијеку.
Европски суд сугерише “питања за странке”:
1. Да ли су жалбе компанија подносилаца захтјева по члану 6 компатибилне са одредбама Конвенције ратионе персонае, с обзиром на власничку структуру банака и удио компанија подносилаца захтјева у њима. (видјети Анкарцрона против Шведске (одлука), бр. 35178/97, 27. јун 2000; видјети такође, мутатис мутандис, Пине Валлеy Девелопментс Лтд и други против Ирске, 29. новембар 1991, Еугениа Мицхаелидоу Девелопментс Лтд и Мицхаел Тyмвиос против Турске, бр. 16163/90, 31. јул 2003; Кин-Стиб и Мајкић против Србије, бр. 12312/05, 20. април 2010; Вујовић и Липа Д.О.О. против Црне Горе, бр. 18912/15, 20. фебруар 2018; и Маџаровиц́ и други против Црне Горе, бр. 54839/17 и 71093/17, 5. мај 2020)?
2. Да ли је одлука домац́их судова да одбаце тужбе компанија подносилаца захтјева била у супротности са чланом 6 став 1 Конвенције? Конкретно, да ли су компаније подносиоци захтјева претрпјеле повреду свог права на приступ суду загарантованог овим чланом (видјети Бака против Мађарске бр. 20261/12, став 120, ЕЦХР 2016; видјети, такође, Вујовиц́ и Липа Д.О.О., ставови 39-44; и Маџаровиц́ и други, ставови 92 и 94-95, оба горе наведена)?
Стране се позивају да обавијесте Суд о власничкој структури „Инвест банке Монтенегро“ и „Атлас банке“ у децембру 2018. године, односно у вријеме када је уведена привремена управа за обје банке, и да доставе релевантну пратец́у документацију у том погледу.
Странке се такође позивају да доставе одлуку Уставног суда од 30. маја 2019. године, на коју се позива Управни суд у одлуци Управног суда У. број 361/19 од 10. марта 2020. године.”
Европски суд се, дакле, ставио на располагање странама у спору како би се постигло пријатељско поравнање засновано на поштовању људских права установљених Конвенцијом и протоколима уз њу.
Сада је на потезу Црна Гора која би требало да покаже добру намјеру у постизању договора и поравнања са оштећеном Атлас групом.
Послије прихватања захтјева Атлас групе против државе Црне Горе од стране Европског суда за људска права у Стразбуру, намеће се закључак да су Атлас група, њен власник и предсједник Душко Кнежевић, као и бројни запослени, били изложени самовољи и прогону претходног политичког режима на челу са ДПС-ом, његових послушника из правосуђа од којих су неки били хапшени (специјални државни тужилац Миливој Катнић се тренутно налази у затвору и почело је суђење њему и његовом замјенику специјалном тужиоцу Саши Чађеновићу, оптуженим за стварање криминалне организације, злоупотребе службеног положаја и прања новца), а и данас се отварају афере из ранијег временског периода.
Из Атлас групе напомињу да је бивши главни специјални тужилац Миливоје Катнић “узео 63 милиона еура кеша од међународних клијената из ове двије банке и до данас се не зна гдје је тај новац”. Износ од 15 милиона еура од наводне гаранције скинуто је са рачуна “Атлас банке” по наређењу тадашњег предсједника Привредног суда Блажа Јованића (који је био у притвору због злоупотребе службеног положаја и у току је суђење заједно са више стечајних управника).
Запослени у Атлас групи и власник и предсједник Душко Кнежевић су увјерени да се радило о криминалној спрези и намјери да се уништи просперитетна компанија и двије банке, “Атлас банка” и “Инвест Банка Монтенегро”.
Да је Душко Кнежевић жртва политичког процеса против кога је било покренуто осам кривичних пријава, потврђују и судске пресуде. Од укупно четири предмета у којима се суди Душку Кнежевићу и запосленима из “Атлас Банке” и “Инвест Банке Монтенегро”, до сада су донесене двије ослобађајуће пресуде и то у предметима “Коверта” и “Аеродроми”. А чињеница да се Душко Кнежевић и даље држи у притвору (чак 17,5 мјесеци!) без ваљаних аргумената, што се тумачи као својеврстан притисак на њега за који у Атлас групи сумњају да извршавају судије које је ДПС режим у току своје владавине именовао у правосуђу и омогућио им бројне привилегије.