НВО и грађански активисти и активисткиње, изражавају забринутост због неадекватног поступања надлежних органа у вези са спомеником Павлу Ђуришићу, посебно зато што још увијек извршен поновни преглед конака Манастира Ђурђеви ступови како би се одузео предмет извршења кривичног дјела.

Њихово саопштење преносимо интегрално:

Наглашавамо неколико важних кривично-правних аспеката. Сам чин постављања споменика, као и припреме активности, представљају кривично дјело које се гони по службеној дужности.

Полиција је направила пропуст што је дозволила процесију откривања споменика и што га тог дана није одузела као кључни доказ, а тужилаштво није издало јасне налоге. Но, и поред тога, полиција је била овлашћена и дужна да спријечи извршење кривичног дјела које се чак одвијало пред њиховим очима.

Након тога, поступајућа суткиња Дубравка Поповић одбила је захтјев да се споменик Ђуришићу одузме из манастира, што указује на недостатак одлучности у дијелу институција да раде у складу са надлежностима у овом поступку.

Ипак, ванрасправно вијеће је донијело исправну одлуку о привременом одузимању споменика, што показује интегритет овог вијећа, чијег предсједника Ивана Дошљака треба похвалити с обзиром на његов аргументовани јавни наступ у вези са овим важним питањем, а који је непопуларан код актера који имају снажан и непримјерен утицај и на различите гране власти.

Тврдње да је неопходан нови захтјев тужилаштва су неосноване, јер је Основни суд у Беранама већ донио рјешење о привременом одузимању предмета у којем је назначено шта је предмет (споменик), гдје се налази (конак Манастира Ђурђеви ступови) и од кога се одузима (старјешина Манастира).

Или, можда, за убудуће треба дати налог да се споменик као предмет кривицног дјела прибави било гдје и код било кога да се он нађе, како би се ограничиле манипулације.

Такође, нема говора о повреди права приватности нити о угрожавању свештенства, јер се ради о одузимању бронзаног предмета јавног карактера. И полицијски органи не треба да претражују просторије, као у току претреса, већ лице, од кога се одузима спорни предмет, треба да преда тај предмет.

Уколико не поступи на тај начин, то лице се може казнити новчаном казном до 1.000 еура. Покушаји црквених великодостојника, који сада већ имају континуитет, да се исмију правосудни органи и оспори надлежност старјешине манастира показују опасну праксу стварања „недодирљивих“ у друштву.

Овај случај превазилази правни оквир и тестира способност институција да заштите основне вриједности секуларне, демократске и антифашистичке државе.

Због све учесталијег величања четничког покрета и ратног злочинца одликованог од стране Хитлера, Павла Ђуришића, 20. маја 2025. године, седам невладиних организација обратило се Врховном државном тужиоцу, Милораду Марковићу, изражавајући забринутост да се тиме продубљују постојеће подјеле у друштву, подстиче говор мржње, подривају антифашистички темељи државе и рехабилитује идеологија одговорна за масовне злочине у Црној Гори.

Павле Ђуришић и његови четници, сарађивали су са усташама и нацистима, одговорни су за убиства око 8000 муслиманских цивила, жена, дјеце и стараца, у Пљевљима, Фочи и Чајничу. И у додатном писмо смо аргументовали тај став, наглашавајући одговорност Дрзавног тузиластва за успостављање владавине права и потребу за заститом грађана и грађанки од сирења мрзње.

Одузимање овог споменика мора бити приоритет, а одлагање значи саучесништво у негирању злочина и урушавању владавине права.

Зато позивамо полицију да што хитније поступи у складу са рјешењем Основног суда у Беранама, те на тај начин покаже да постоје капацитети и воља да се овај случај ријеши законито и ефикасно у складу са јавним интересом, без политичког утицаја. Такође, инсистирамо да се починиоци и саучесници казне, као и они који опструирају примјену прописа из самих институција. Власти морају показати да поштују Устав и законе, а не црквене ауторитете.

Потписници/це:

Далиборка Уљаревић, Центар за грађанско образовање (ЦГО)

Ервина Дабижиновић, Центар за женско и мировно образовање АНИМА

Филип Кузман, Антифашисти Цетиња

Маја Раичевић, Центар за женска права (ЦЖП)

Милош Вукановић, Удружење професора историје Црне Горе – ХИПМОНТ

Невенка Вуксановић, Центар за демократију и људска права (ЦЕДЕМ)

Велија Мурић, Црногорски комитет правника за заштиту људских права

Дина Бајрамспахић, грађанска активисткиња

Јована Маровић, грађанска активисткиња