На друштвеним мрежама у Немачкој објављен је позив на „отворени пленум”, вероватно негде у Лајпцигу: „Уторак 14. октобра, 17 часова, локација на упит, добродошли сви до 25 година.“ – написано је на плакату. Форма која се код нас појавила као студентски „спонтани формат” – пленум, сада се преселила у срце Западне Европе, са истим називом, правилима и дефинитивно као део исте агенде.
Формулације попут „локација на упит” и „до 25 година” су правила игре, скуп је затвореног типа, намењен пре свега младима. Окупљају се брзо, одлуке падају у кругу вршњака и без дугачких расправа. Зато се овај модел лако пресликава из града у град, а променљива је само тема и датуми у календару.
У последњим недељама широм Европе нижу се сличне слике у Бечу се покушава блокада универзитета, у Милану је кампус данима под катанцем, а „зелени“ протести селе се из једног града у други као добро уходана турнеја. Оно што смо у Србији гледали као експеримент, учионице и амфитеатре претворене у штаб, друштвене мреже у логистику, пленум као печат легитимитета, сада се готово без измене, пресликава на европске адресе. Делује као да је Србија била полигон, генерална проба после које је формат, већ увежбан инсталиран у остатак Европе.
Лајпцишки „отворени пленум“ показује да се формат који је код нас већ уходан – брза мобилизација и иста активистичка мрежа, сада сели у Немачку без већих измена. Теме се прилагођавају, тамо клима и Палестина, док је код нас била наводна борба против корупције , јер зелена агенда и Палестина у Србији не би окупиле масу. Лајпцишки пленумаши путем друштвених медија шаљу и друге позиве – „филмско вече“ у просторијама фондације, па „акциони дан“.
Пажњу привлачи упадљива сличност између перформанса у Лајпцигу где су „сахрањивали демократију“, као што су код нас блокадери „сахрањивали председника Србије Александра Вучића“, вероватно као једног од симбола демократије. Та паралела иде у прилог тези да је реч о истој агенди и истом моделу деловања, јер исти актери сада гурају и пленуме. Формат који је најпре инсталиран у Србији, а потом пресељен у Немачку.
У последњим недељама иста сцена прелази преко Европе, покушаји блокаде универзитета у Бечу, вишедневна блокада у Милану, протести који прате исту матрицу. Делује као да је наша Србија била полигон за тестирање, а сада се исти модел инсталира широм ЕУ. Отуда и питање које се само намеће, гледамо ли последњи трзај лево-либералне „зелене“ агенде да одржи утицај – препакован кроз блокаде и нове пароле – док се већ најављују следећи скупови, овај пут под паролом солидарности са Палестином?
Пише: Нина Стојановић
