Данас се не опраштамо већ сјећамо Халида Бешлића! Халид не умире!
Као сарајевски студенти, вољели смо овај град-град неше младости. Сарајево ко ниједно, град гдје су улицама одјекивали стихови Кеме Монтена, Здравка Чолића, Даворина Поповића, Ханке, Чобија, Силване, Мехе Пузића, Сафета, Наде, и свакако Халида Бешлића.
Његова религија је била љубав , а његова визија севдах. Ако је ико знао преточити душу народа у пјесму- био је то Халид. Глас који не пјева само из грла, већ из срца. Глас у којем се препознаје свака суза , сваки уздах и свака чашица, сваки растанак и сваки загрљај. Боем, али и домаћин и хуманиста. Народан, а ипак господин. Човјек који је волио људе- и који је због тога био толико вољен. У свакој његовој пјесми било је нешто наше : наша туга, наша радост, наша љубав и растанци, наше улице, наш мирис јоргована и дим са роштиља.
Његове пјесме нијесу само музика- оне су наш живот. Кад „Мила моја“ заигра на радију, неко се сјети мајке. Кад „Ја без тебе не могу да живим“ запјева , неко заплаче за изгубљеном љубави. А кад „ Романија“ загрми, планина у нама проговори.
Халид није само пјевач. Он је мост између генерација, сјећања на најљепша времењна, глас који нас подсјећа ко смо и одакле смо. Са бургијама у срцу, али и са осмјехом боема, Халид нас учи да волимо и кад боли- и да пјевамо , увујек да пјевамо.
Пјевао је за раднике и за студенте, за домаћина , спортисту, чобанина и за боема. Није тражиои титуле- добио је највећу- био је и остао вољен. Народ га је волиои јер је волио народ.
Ми се не оптраштамо од Халида, већ да се сјетимо њега. Да одамо почаст човјеку који није био само наш пјевач –него и наш брат, комшија, глас народа, најбољи доктор који душу и рањено срце вида кад највише боли.
Зато поштоваоци, подигнимо чаше и поново рецимо- Халид није отишао.Он живи у свакој севдалинки што се запјева уз чашу. Живи у сваком весељу, у свакој сузи, у сваком екс граду гдје су она стара добра времена живјела.
Хвала ти Халиде што си нам оставио пјесму која не стара. Што си био такав и наш. И што ћеш то увијек бити.
Нек ти је лака босанска земља. Мир с тобом , пјевачу севдаха.
У ИМЕ СТУДЕНАТА САРАЈЕВСКИХ
Момо Јоксимовић
15 Responses
Све честитке ту видиђ и себе.
Sjajan oprostaj od nase generacije
Hvala ti Momo.
Zaista kulturno pismeno i uctivo.
Svaka cast.
Баш потрфио скроз добро. Врстио ди нсд Јоксимовићу на давне дсне. Хвала ти.
U ovom tekstu vidim i sebevdebelo. Vise nego dobro. Zasluzeno.
A zestoko pismeno.
Koliko zivota ovaj Momo ima. Juce vrhunska besjeda kod oprostaja od snahe.
Kad ovo ovako gromoglasno utadinjunave.
AFERIM KAPA DILJE -POGODJENO SKROZ.
Znamo se Momo. Hvala ti i u.moje ime bio sam student Sarajevski.
Zasluzio si cevape i pice i.mnogo vece priznanje.
Hvala ti veliki covece.
Dragi kolega veliko hvala ovdje vidim i sebe iz Prijepolja. Xaista si pogidio kk rijetko ko. Neznam ko bi bolje.
BRAVO.
Капа доље легендо жива. Ти нестариш јуначе. Хвача и моје име. Сјајно
Капа доље легендо жива. Ти нестариш јуначе. Хвала и у моје име. Сјајно си ово урадио.
Sjajna oda odata narodnom pjevacu sa kojim je sav narod pjevao.
Shajno si Momo ovo srocio. Muski i ljudski.
Jesam pravnica razumijem se prilicno ali ti Momo slovis medju par najpismenijih ljudi na ovim prostorima.
Sve cestitke na ovaj sjajni tekst.
SJAJNO VALJA VISE PUTA PROCITAT.
Cuj brate odlican oprostaj od narodne legende.
Bas si lijepo i ljudski ovo uradio. Hvala ti ispred nas studenata sa Miljacke .OK.
„I zanesen tom ljepotom“ i ja se zanijeh ljepotom ovog “ in memoriam “ obracanja velikom pjevacu Halidu Brslicu. Bas dobro.
Ovaj oprostaj me vrati na Skenderiju , Fis, Dom policije, Dom vojske, Evropu, Ilidzu. TERMU..
Pionirski park, Selja, Vrace, Marin Dvor i menzu i najbolji grah….
Sjajno g. Momo…..