Пише: Дејан Бешовић

Што се тиче Мијајла, родослов од њега је врло добро описан, сем бочних грана којима се покушава довести у везу нека друга братства. По родослову, зна се да је Мијајло засигурно имао два сина, Гојислава који је живио у Свиби и Ђурка. Од Ђурка су настали Ђурковићи, а од Гојислава Лазаревићи, Петровићи и Вукотићи. За Лазаревиће треба истаћи да потичу од Гојковог сина Лазара који је остао на Свиби.Касније су и из тих братстава настала још мања, па се од Вукотића јављају Божовићи и Равнолажани, Лазаревићи почињу чешће називати и Марковићима и Поповићима, док су на Свиби постали Вуковићи, који са Ђуровићима у том селу се заједно називају Свибњани. Ђурковићи у Завали и Потпећу се расељавају у друга мјеста, па су од њих Лутовци у Братоножићима, Расловићи у Пиперској ријеци, Лумовићи у Црнцима и други. Што се тиче Вукотића, потичу од Вукоте Гојислава који се са Свибе доселио у Стијену. Вукотин син је био Божидар, који је био војвода. Он је имао доста потомства, па се родови позивају само на своје директне линије, те може доћи до нејасноћа око појединих родбинских односа. Ипак, готово сви пасови се слажу са временским периодом, јер се засигурно зна да је Радослав Божидаров са почетка 17. вијека, кога је споменуо Маријан Болица, био Божидаров син, те се може приближно одредити вријеме у које је живио Божидар.Осим споменутих великих братстава, међу Пиперима имају и бројна друга братства и породице која ће бити споменута , попут Вучинића и Вукановића у Рогамима, Шундића, Ђуровића у Свиби који тамо мање братство и нису од гореспоменутог Лазара, и друга мања братства.Уопштено, родослове пиперских братстава можемо пратити из усмених извора у дубоку прошлост скоро са поузадном тачношћу до 15 пасова (генерација) што је утврдило више реномираних етнографа и историчара нпр.: Јован Ердељановић, Ристо Ковијанић и Бранислав Ђурђев. А братства која су забиљежена, у усменој и писаној историји, набрајана без обзира на хијерархијску припадност (да ли су подгрупа других братстава), су: Алагићи, Бановићи, Банашевићи, Бешовићи, Бецићи, Бешевићи, Божановићи, Бојовићи, Брацановићи, Брковићи, Ближњани, Ђуровићи, Жујовићи, Црнчани, Стијењани, Оташевићи, Стаматовић, Стојановићи, Пренеташевићи, Марковићи, Маринковићи (од њих су Ћорломановићи из Посавине, северна Мачва и доњи Срем), Маудићи, Михаиловићи (из Сеоца-Стијена Пиперска) братстава, Вуковићи, Вукотићи, Николићи, Вучелићи, Ћоровићи, Давидовићи,Лијешевићи,Лутовци, Лазаревићи, Јововићи, Кркељићи, Раичевићи, Пајовићи, Матићи,Милутиновићи, Миличковићи, Милићевићи,Новићевићи, Драгутиновићи, Јовановићи, Зарићи, Живаљевићи, Живковићи, Илићи, Вучковићи, Ојданићи, Пулевићи, Перковићи, Павићевићи, Племићи, Перошевићи, Радојевићи, Јанићи, Дакићи, Јеленићи, Савићи, Пилетићи, Новаковићи, Драгићевићи, Матовићи, Поповићи, Вукашиновићи, Љумовићи, Вучинићи, Глигоровићи, Перићи, Дакићи, Петровићи, Ћосићи, Божовићи, Пантићи, Стевановићи, Ристовићи, Ћетковићи, Радоњићи, Дмитровићи, Ненадићи, Савовићи, Радевићи, Драгишићи, Рогамовићи, Свибњани, Шћепановићи, Шћекићи. Пиперским братствима припада и стара српска породица Тешановић, која се помиње у Дечанским Хрисовуљама 1335-1345. године. Породица Тешановић је поријеклом са подручја Враке код Скадра, која је прешла у Брда у племе (братство) Пипери.Из великог броја битака се види зашто Пипери важе за једно од најратоборнијих брдских племена. Код њих је веома заступљена војничка традиција. Њихова прошлост је била веома крвава и бурна.

                            (наставиће се)