Док Војска Србије парадира и показује завидну снагу својом опремљеношћу, на коју нису остали имуни многи коментатори којима Србија баш и није на срцу, на Косову и Метохији, тој нашој рак-рани, Аљбин Курти несметано напада и шиканира српски живаљ, очигледно без имало страха од приказане силе у Београду. Ни раније се није трзао на небројена вербална упозорења, претње, па чак и, рекло би се, празна звецкања оружјем.

Ако кренемо уназад, што уочи параде и у данима њене припреме и увежбавања, што и на њен сам дан, Албанци су несметано показивали анимозитет према Србима, претварајући њихове енклаве у апартхејд, а институционално им одузимали једну по једну установу преко којих су били везани за Србију.

Већ у недељу, група верника, која се враћала из обиласка манастира на југу Косова, свратила је да обиђе и Цркву Светог Саве у јужној Косовској Митровици, када су доживели каменовање аутобуса. Није то ништа ново, било је тога и пре, али је сада учињено пред полицијом која обезбеђује овај храм, да би изгредник убрзо после привођења био пуштен. Храм Светог Саве запаљен је и девастиран током мартовског погрома 2004, а „Косовска полиција“ га чува од његовог обнављања, које је завршено 2015. године. У парохијском дому цркве живи свештеник Ненад Стојановић са супругом и четворо деце и једина су српска породица у том делу града.

За разлику од овог случаја, иста полиција је знала да ухапси и задржи Србина који је на себи имао мајицу с ликом кнеза Лазара. Треба ли подсетити да је и нова школска година на КиМ почела привођењем двоје малолетника српске националности због навијачких мајица, и због чега су им написане и казне, чиме се шаље јасна порука да је Косово албанско и да нема простора за изражавање другачијег идентитета.

У северној Косовској Митровици промењени су скоро сви називи улица, а неке од њих ће понети имена Фана Нолија, Самија Фрашерија, Зимера Џаке, Фехмија Аганија, Елене Ђике, Сафета Бољетинија, Авније Кошутове, Кадрија Кадријуа. Српска листа саопштила је да је „нелегитимна скупштина општине Северна Митровица“ на свом заседању донела одлуку о преименовању чак 87 улица у Северној Митровици. „Да се Власи не сете“ своје улице су северно од Ибра добили Славко Ћурувија, Славиша Лекић, Зоран Ђинђић, Десанка Максимовић, Алекса Шантић, Филип Давид…

Последњи удари

Посебно је погубна одлука Приштине, која се већ примењује, да ће сви грађани који немају косовска документа бити дужни да се јаве полицијским станицама три дана након уласка на Косово, што значи да ће значајан број Срба из централне Србије који бораве, школују се и раде на КиМ то моћи да наставе само ако буду регистровани и добију потврду „Косовске полиције“. Сваки грађанин који буде затечен без боравишне дозволе или потврде из полиције, осим новчаних казни, може се суочити и са депортацијом с „Косова“ и забраном уласка на одређени период.

Тек пет дана касније огласила се Канцеларија за Косово и Метохију са оценом да се ради о потезу чији је циљ, како је наведено у саопштењу, „нови талас притисака и протеривања Срба, по директном налогу премијера Аљбина Куртија“. Директор Канцеларије Петар Петковић истакао је да ће Београд захтевати од међународне заједнице да реагује, упозоравајући да би мере могле имати „несагледиве последице“.

У северној Косовској Митровици промењени су скоро сви називи улица, а неке од њих ће понети имена Фана Нолија, Самија Фрашерија…

Петковић је додао да, уколико ЕУ и земље Квинте не зауставе спровођење ових мера, Београд ће бити принуђен да размотри „адекватан политички и правни одговор“. Све у стилу већ поменутих упозорења, и претњи. На страну што се у свим реаговањима из Београда описују Куртијев гест и његове намере, што већ и птице на грани знају, али нема конкретних противмера, које су морале одавно бити примењене. А има их прилично, од поништавања свих досадашњих уговора из назовипреговора, до стриктних административних и правних мера.

Иначе, не би се Курти тек тако усудио на сулуди упад 150 албанских полицајаца с дугим цевима у КБЦ Косовска Митровица, чиме је наговестио коначно поништење последњих српских установа у Покрајини – здравствених и образовних, самим тим и заокруживање косметског апартхејда. Албански премијер у оставци покушава да усред кампање за локалне изборе „игра“ и на српску карту, па Србима обећава да ће их бранити од државе Србије, Срба из централне Србије као и од, како каже, „ратних хушкача“ из Београда.

У најновијој поруци Србима на српском језику Курти је поручио да „дуализам“ здравственог и образовног система „није одржив“, а да интеграцију хоће да уради са самим Србима. „Потребни су инкорпорација и уједињење. Ја то не желим да урадим против вас или без вас. Током нашег следећег мандата, заједно са свима вама, укључујући и будуће градоначелнике, радићемо на уклапању здравства и образовања у један и једини систем. Сматрам да је могуће бити и легалан, пуноправан, у систем који може функционисати много боље“, дословце је изјавио Курти.

Дао је Курти и неке назнаке ко ће бити Срби с којима и уз које ће „уклопити“ здравство и школство на Космету у његов, албански систем. Посебно је споменуо свог министра Ненада Рашића, за сада несуђеног потпредседника скупштине тзв. Косова, а коме је највећи квалитет то што је у скупштини у Приштини последњих дана више пута поновио да „признаје независно ‘Косово’“.

Та борба око потпредседничког места које припада Српској листи још траје и у њој се Курти директно супротставља уставном суду у Приштини, али и манипулише бирачким списковима у српским општинама, како би дописао албанске житеље а смањио број Срба.
Из Европе су углавном забринути, без конкретнијег деловања, попут директора за Западни Балкан у немачком Министарству спољних послова Мајкла Рајфенштула, који је упутио поруку властима у Приштини да се уздрже од „циљаног деловања према здравственим институцијама које води Србија“.

Дипломе

Када је образовање у питању, много тога остаје нејасно а Срби са зебњом ишчекују. Поред школских програма, које би креирали у Приштини, ту је и питање диплома са печатом „државе Косова“. Србија је прихватила да призна албанске дипломе, али не и оне које се намећу српским школама. То још није заживело. Већ се говори да су архиве остале у школама које су заузели Албанци. Како кажу наши људи са КиМ, изађу они у сусрет и нађу све што ти је потребно, али на папир ставе спорни печат.

Да би, ваљда, подржали безобразну препоруку донедавног изасланика Немачке за КиМ Јенса Родеа, да образовни и здравствени систем Србије треба да се интегришу у институције лажне државе, појавио се модел за брисање српског школства у виду „добрих намера“ баш немачке организације – Европског центра за питања мањина (ЕЦМИ), који је основала Влада Немачке, тако што би се српско школство интегрисало у институције лажне државе по немачко-данском моделу који је заправо модел сарадње између двеју држава.

У очајању, остављени на милост и немилост Куртијевом режиму, Срби молбе за помоћ упућују Квинти, мисији ЕУ, Унмику, Оебсу, Кфору, а Комитет за одбрану КиМ, у свом саопштењу поводом упада Куртијеве полиције и претње да укину последње две установе Србије на КиМ, примећује да здравствени радници са скупа одржаног након полицијског упада у КБЦ Косовска Митровица помоћ траже од поменутих међународних институција, само не и од мајке Србије.

Схватају, како наводи Комитет, да их је она дефинитивно одбацила, приписујући ту националну срамоту пре свега режиму, који је, према њиховом виђењу, корак по корак, предавао Покрајину и свој народ албанским сепаратистима а зарад јемства Колективног запада датог вођи заузврат. То јемство, закључује Комитет за одбрану КиМ, тицало се основне сврхе режима – његове неометане владавине. Косово и Метохија – идентитетски стожер српског народа са надисторијским значењем за Србију и Србе као народ – постало је само улог у игри моћних и режима лишеног минимума људскости и части.

Ако се пак поново дотакнемо параде, није забележено да је, поред низа организованих долазака грађана широм Србије, организован и долазак Срба са КиМ. Последњи пут када је то учињено, поводом митинга владајуће странке у Београду, пре две и по године, Албанци су упали и заузели српске општине на северу КиМ.

Ни после параде, сумирајући утиске величанствене смотре, Космет није помањан већ се председник Вучић на Инстаграму огласио видео-поруком: „Ово је понос Србије. На овоме смо заједно радили, војници и грађани, држава и народ. Ово је и опстанак и победа Србије, која хоће мир и просперитет и уме да сачува своје достојанство, територију и будућност. Ово је наша снага. Снага јединства! Живела Војска Србије! Живела Србија“, истакао је председник.

Куртијева обећања

С друге стране, Куртију није сметало да и поред тога што је већ пет месеци у оставци, сипа обећања, намењује милијарде евра за одбрану, гради мостове по Митровици, најављује заједничке оружане формације са Војском Албаније, пактира са Хрватском и Словенијом (можда и са Бугарском) и – хапси Србе.

Није тајна да у Приштини намеравају да Косовске безбедносне снаге (КБС) преименују у војску „Косова“, иако је то противно резолуцији 1244, па чак и да уведу редован војни рок, што би тек представљало велики проблем за Србе и највероватније би било још један разлог за њихов одлазак са КиМ.

Упркос недавној изјави САД да на неодређено време обустављају стратешки дијалог, забринути због поступака „Владе Косова који су повећали тензије и нестабилност“, Американци су управо пре неколико дана КБС-у испоручили још 50 оклопних борбених возила.

„Данас ми је била част што смо заједно с министром одбране Ејупом Маћедонцијем, командантом KБС-а, Башкимом Јашаријем и војним аташеом у Амбасади Сједињених Америчких Држава на ‘Косову’, потпуковником Џонатаном Шавом, присуствовали испоруци оклопних возила набављених у САД за KБС“, написао је Курти на Фејсбуку, додајући да је „ова изванредна испорука још један доказ чврстог партнерства са САД, а уједно и важан корак у јачању одбрамбених способности ‘Косова’“.

Очекује се и испорука већ најављених америчких „џавелина“. САД су раније тзв. Косову донирале 150 лаких оклопних возила „хамви“, док је Приштина купила још око 50.

Ко наоружава Приштину

Уз САД, Немачку, Британију, важан снабдевач тзв. Косова борбеним система је и Турска, која је лажној држави већ испоручила непознат број сопствених противоклопних ракетних система – ОМТАС, а Приштина је од Анкаре набавила и ручне ракетне бацаче ХАР-66, турску верзију познатог америчког М72 ЛАВ (Light Antitank Weapon, LAW), који се већ налази у оперативној употреби тзв. КБС-а.

Војне везе три земље потписнице поменутог пакта већ су веома разгранате. Хрватски контингент у КФОР-у је бројан, а хрватски министар Анушић је већ рекао да ће они по потреби послати војску на територију КиМ ако буде затребало. Међу најављеним заједничким вежбама чланица пакта су свакако и оне у којима ће бити увежбаване процедуре, као и начини брзог реаговања за пребацивање трупа из Албаније, Хрватске на простор КиМ „у случају потребе“.

Није тајна да у Приштини намеравају да Косовске безбедносне снаге (КБС) преименују у војску „Косова“, иако је то противно резолуцији 1244

„Сведоци смо времена заоштравања безбедносних прилика на Балкану јер никада ти војни споразуми нису били предворје мира него, напротив и нажалост, обично су били предворје или сумрак односа међу народима и државама и припрема за оружане, војне сукобе”, својевремено је коментарисао за РТ Балкан потписани споразум генерал у пензији професор Митар Ковач.

Он подсећа да су односи између Албанаца и Хрвата генерално, односно између њихових држава и НАТО творевине зване Косово, почивали и почивају на менторству појединих водећих западних земаља, Британије и Француске посебно, и да је сасвим могуће да је и овај споразум чедо тог менторства.

Генерал истиче и чињеницу да је војни савез против Србије у Тирани потписан и поред тога што су постојале неке форме сарадње као што је, „нажалост ‘Отворени Балкан’“. „Сада видимо да је тај споразум о сарадњи и развоју изигран и да се Албанија вероломно понаша према свим споразумима и свему постигнутом у односима са Србијом.

С друге стране, гледајући историјски аспект, ваља подсетити на добре односе тзв. Велике Албаније из времена Другог светског рата са НДХ као претходницом Хрватске. Обе су биле творевине нацистичких, фашистичких фаланги у Европи. Сада када су глобалисти доминантни на политичкој сцени ЕУ, а и Европе у целини, ове две државе а и лажна држава Косово сматрају да је време да искористе те околности, а против кога него против Срба и српског народа“, објаснио је Ковач.

Показна војна парада у Београду је, наравно, и одговор на таква прегруписавања на Балкану. Проблем је што се такав одговор углавном односи на Србију, али без икакве назнаке и на њену јужну покрајину. Можда ће показана сила дејствовати у некој будућности и доле, на Косову и Метохији, ако тамо тада још буде Срба.

Аутор: Слободан Иконић

Извор: Печат