Чланови Савеза и Партије пензионера Црне Горе траже од Владе и Скупштине Црне Горе да обезбиједе достојанствен живот за пензионере који су градили ову државу. Заслужили су  старост без страха од рачуна, лијекова и гладног фрижидера. Хоћемо праведно друштво. Хоће достојанство, не понижење.

У Француској је просјечна пензија већа од просјечне зараде за 2 одсто, док је у САД је16 одсто у корист запослених. У Данској је просјечна пензија 74 одсто од просјечне плате. Тај однос код нас (1.014 : 537) скоро  су дупло веће просјечне зараде од просјечних пензија.

Чланови Савеза и Партија пензионера Црне Горе истичу да је саптембарско повећање пензија последња шанса да  Влада покаже друштвену одговорност према најстаријој  популацији. Сматрамо да повећање  мора бити  знатно изнад досадашњих симболичких  корекција,  јер се више не ради о „усклађивању“, већ о потреби за пуким  преживљавањем.

Хоћемо пензије за живот не за срамоту. Хоћемо достојанствен живот.

Оправданост  захтјева :

1.Раст трошкова живота:    Код  нас  је инфлација 4,7 а у ЕУ 2,2 одсто.

Цијене  основних животних  намирница , и љекова , комуналија и станарине значајно су порасли  чак и двоцифрено у задњих годину дана. По Монстату  премашује на годину 7 %– док храна, љекова, и преко 15 одсто.

2. Пораст зарада активних радника:

Минимална зарада  је 600 и 800  еура (за средњу и високу школу), а просјечна нето плата је преко 1.014, док је просјечна пензија 537 еура.  Пензије драстично заостају у односу на раст зарада, и тако се директно урушава међугенерацијска солидарност  и устав државе који гарантује саоцијалну правду.

3. Старосна структура и здравствени трошкови:

Пензионери  поред скупе хране, плаћају  скупе лијекове и терапије које често  нијесу покривене фондом. Са минималном пензијом живи  преко 67.000 пензионера, многи живе испод границе сиромаштва. Минимална        егзистенција није више могућа  без подршке државе.

4.Морална обавеза државе:

Пензионери су генерација која је изградила институције, путеве, школе, болнице. Недопустиво је да се у позним годинама боре за основна права- храну, гријање, здравље.

Ако има за : више од 5.100 службених аута,  мора имати и за хлеб. Ако има за варијабиле , за паушале, репрезентације, телефонске рачуне, одвојене животе, скупе дневнице и путовања, плате и након престанка функције, високе зараде,  а лоше оптужбе и пресуде,  мора имати и за пензионмере.

Пензиомнери не могу више да чекају. У чекању помријеше. За два мјесеца умрло је 1.186 пензионера, због сиромаштва и неадекватног лијечења.

Захтијевамо од представника пензионера Црне Горе у Управном одбору фонда ПИО, да се  бори да септембарско повећање  најнижих пензија од  450 еура,  буде  најмање 10 одсто. То би било поштено и социјално одговорно.

Упозорење Влади и надлежним институцијама

Уколико Влада и Скупштина не испуне наше минималне зајхтјеве- да повећање  најнижих пензија буде најмање 10 одсто, са циљем да се пензије подигну на минималних 500 еура- што је минимум достојанства, бићемо принуђени да оргнизујемо протесте широм Црне Горе. Тражимо хитан рад на новом закону о ПИО, као  би се исправиле неправде и дискриминација.

      Ово неће бити политички, већ социјални и морални  бунт и протест људи који више немају шта да  изгубе , осим оно мало урушеног животе.    Са транспарентима , штаповима и таблетама у џепу, изаћи ћемо испред Владе, Скупштине , и испред институција које су нас заборавиле. Има нас довољно да можемо да се боримо за  достојанствен живот.

   Било би добро, прије него пензионери буду приморани да  изађу на улице, да представници Владе разговарају са представницима Партије и Савеза пензионера Црне Горе. Са овим желимо да вам кажемо да  подржавамо напоре Владе Црне Горе, али уједно и да вас подсјетимо да сте пензионере заборавили. Хоћемо пензије за живот, а не преживљавање. Хоћемо достојанствен живот а не мучење.  Хоћемо осмијех на лицу и достојну старост. Ми нијемо још отписани. Доста је !

ЧЛАНОВИ ПАРТИЈЕ ПЕНЗИОНЕРА И САВЕЗА  ПЕНЗИОНЕРА ЦРНЕ ГОРЕ

Жана Лакићевић, Ружа Гојковић, проф. Радисав Кораћ, 067-466900, Брано Милошевић, проф. Нада Головић, проф Зора Ђурановић, Славица Вуксановић, Нада Остојић, оец Љубица Живковић, инг. Миро Јовановић, др. Мишко Булатовић, Драго Влаховић, Мићо Вукчевић, Роса Булатовић, Зора Поповић, Мила Јовановић, и хиљаде незадовољних .

На слици: Жана Лакићевић