Пише: Момо Јоксимовић, предсједник Партије поензионера и Удружења грађана Вранеш
Данас је Србија , поносно и достојантвено , показала на земљи и небу , а тиме и свијету лице своје снаге, одлучности и слободољубивог духа. На свечаној војној паради, одржаној у част независности, мира и истроријског сјећања и наслеђа, наши најбољи синови и кћери ступали су у корак с барјаком који високо вије-симболом народа који никад није поклекао.
У јединственом поносном строју, са оружјем које није пријетња, али јесте сила, гаранција безбједности, Србија је потврдила своју војну сптремност и одлучност да брани свој народ, свој суверенитет и своје вриједности.
Парада није била само приказ технике и дисциплине- била је то порука. Порука да мир није слабост, већ врхунски израз снаге. Да слобода није дата, већ освојена и заслужена. И да Србија , чувајући сјећање на своје хероје са Цера, Колубаре, Мојковца, корача ка будућности са јасним циљем. Стабилна, самостаслна и поносна.
Сваком кораку одзвањала је историја, а у сваском погледу војника сијсла је вјера у Србију. Данас смо свједочили не само правди, већ и живој слици национсалног јединства и ријешености да се никада не забораве ни жртве ни идеали на којима ова земља стоји.
Србија је показсала снагу –не да пријети већ да чува :част, слободу и понос Србије, Републике Српске и Црне Горе.
Док Србија на својим парадама корача уз звуке поноса и слободе, многи на западу се боре да саставе једну пуну дивизију. Њемачка, Француска, Енглеска – – некадашње иперије- данас се суочавасју са кризом идентитета, раслабљењним осјећајем за част и земљу, и дубоким демографским проблемима. Оне нијесу више државе славних предака, већ државе у којима други пишу историју. На улицама њихових метропола не чују се химне, већ ехо туђих захтјева. У парламентима се већ поставља отворено питање :чија је ово земља.?
Свједоци смо тренутка у којем чак и поједини посланици- који су добили држављанство-попут оне из Холандије- морају да бране елементарно : да је држављанство привилегија, а не право без обавеза. Да ако вам се не свиђа сопствена држава, можете је напустити. Дали сте ми хлеб и држављанство, ја хоћу да ову вашу односно моју сада земљу- промијеним, покорим, обликујем по својој мјери,да наметнем своје вриједности.
Србија из тога мора извући поуку. Ово је наша земља. Наше вриједности, наша култура, наш језик, наша слобода и наш образ. Ми смо народ који је преживио царства, ратове, бомбардовања и окупације- и остали своји. Ако икада заборавимо ко смо, постаћемо као они-а онда ће бити касно.
Наша војска, наша омладина, наше породице- то је бедем- и мора остасти тако.
Живјела Србија !Нека се баријак слободе и части вије високо- у славу народа, у част предака и за будућност потомска.
9 Responses
Ух што не добро јуначе. С ака част.
Браво Србија то је држава.
Бра на текст .
Жрстоко мудро и бритко .
РЕСПЕКТ ПИСМЕНО.
Ovo je za nagradu stivo. Sjajno.
Zasto ovo ne provitaju na dnevnik recimo
Ovo je bas dobro cuti ovako posmeno .
Хвала брату Србину из Црне Горе на сјајнођ памфлету. Браво.
Момо Јоксимовићу ово најбољи књижевник не може биљр утсфити. Браво јуначе. Аферим. Капа доље.
Можемо ли како добити овај текст генијални. Платили би копирање. Ово је боговско обраћање.