Пише: Иван Милошевић
Павле, брате, черечење твог споменика се наставља! „Вијести“ су синоћ у старом добром удбашком маниру организовале још једну емисију, односно уроту чије је циљ да се твој споменик обурда низ беранске стране и богазе. И у том походу на твој споменик ни бивши политички комесари нијесу им равни. Ислеђују најсавременијим методама и пред лице камере доводе судије који обећавају да ће испунити задатак и да ће сљедећи пут када крену пут Берана и Павловог споменика бити спремнији и орнији и да неће бити те силе која ће их спријечити да одраде посао за који су плаћени. Павлов споменик ће бити одузет, потом раскомадан и његови дјелови ће бити разбацани на све стране и нема тога вајара који ће их опет окупити на једно мјесто. Како су кренули ови модерни политички комесари са старомодним удбашким чисткама има да се докопају и књиге рођених гдје је убиљежено Павлово име и донијеће одлуку да га избришу са списка живих, јер са списка мртвих већ су га избрисали!
Нијесам синоћ има стрпљења да одгледам емисију на „Вијестима“ више 15-ак минута. Толика концентрација комунистичке идеологије, фраза и Титових богаза и може да се отрпи таман за толико времена. Перјанице комунизма имале су својих пет минута и попут неке политичке и духовне инквизиције спаљивали су све трагове који Павла приказују у другачијем свјетлу од њиховог. У погледу Павла и његовог споменика не постоји више углова посматрања, постоји само један и он је октроисан и недодирљив и непромјењљив. Прије ће се отопити сви глечери на Сјеверном и Јужном полу, него што ће се отопити и барем на грам раскравити њихова за вјеки вјекова утврђена слика да је Павле кољач и ратни злочинац! Ту не помажу љекови, то је неизљечиво! Када брат прогласи брата издајником и кољачем, ту онда више не помаже ни Бог ни сва армија анђела и архангела. Брат је врући и најгори издајник и ратни злочинац и кидиши на брата као на свог највећег непријатеља. Џабе сви други непријатељи и њихове отворене агресивне намјере, све се то заборавља када брат изда. Он не издаје тако да се издаја памти годину или понеку деценију, у Црној Гори, када неко попут новокомуниста прогласи брата за архинепријатеља, онда то траје вјечно, та издаја постаје библијска прича и траје док је свијета и вијека!
И у том прогону брата највише се истиче један прогонитељ. Када помене Павла, редовно дода да је Павле кољач и у том тренутку претрпи очигледну физичку промјену. Очи у том тренутку Павловом прогонитељу посебно сјаје, добију неки унутрашњи неугасиви плам и спреман је да сагори све пред собом! Пред његовим пламом и унутрашњим жаром све што погледа прича само оно што њему годи, а они који се усуде да проговоре нешто мимо тога, након неколико тренутака се повлаче у идеолошку контемплацију и тиховање. У супротном изгореше на правди Бога од плама и жезла (не)правде Павловог прогонитеља. И нијесу само у питању очи, читава његова физономија се изобличи када се Павле помене, то постане неки други човјек или нечовјек, сореман да спроведе комунистичку правду истога часа. Има неких који се колебају да то ураде,али код њега нема дилеме. Сагорио би Павлов споменик под његовиом погледом док си рекао кекс, али му се не да да то уради, а када би то урадио, испунио би му се читав свијет неким бескрајним смислом или бесмислом и огромном радошћу звог побједе над Павловим спомеником!
Нико, Павле, да те одбрани, да барем једну каже у одбрану твога споменика. Има емисија и мимо „Вијести“ гдје скенирају Павлову улогу у Друтом свјетском рату и по правилу сви се слажу да је Павле ратни злочинац и да ту више нема шта да се прича. Иако има подоста четничких потомака у Црној Гори, нема тога који ће јавно нешто рећи у Павлову одбрану или их је толики број да их нико више не примјећује. Као да нијесу ни живи, као да немају слике својих предака са кокардама и као да их то не обавезују да нешто дрекну и кажу новокомунистима и њиховим епигонима да није баш све тако како они причају. Неки метафизички страх уселио се у њихове душе, оковао језик и срце, па ћуте као да никада нијесу научили да говоре!
И понеки кажу да је све око Павловог споменика политика и да неко из неког комунистичког скривеног фоајеа игра партизанске и идеолошке игре са Павлом и његовим војницима. Кажу кад затреба појави се Павле и његов споменик, да би се заборавила материјална биједа, пљачка и криминал! И такви припадају кругу миљеника и обожаватеља Тита и Моше, јер сматрају да треба сачувати власт по сваку цијену, као што су то радили и учили комунисти. А ја кажем, да Павла и Павлов споменик на излазак на јавну бину Црне Горе не тјера било каква политика, него небеска неправда и вељесвјетски злочин комуниста према идеолошким противницима у Другом свјетском рату. Тај злочин, посебно онај у Словенији, одавно је превазишао земаљске оквире и попримио је такве духовне размјере да се не може умирити било каквим политичким манипулацијама.
Нико толико не тражи правду као невина жртва, а таквих жртава у Словенији је било на хиљаде. Стога, њихов вапај за правдом се не може умирити тако лако и трајаће до њиховог повратка у Црну Гору. То изгледа и највише нервира Павлове данашње прогонитеље, па због тога и не спавају и поваздан смишљају како да онемогуће тај повратак! И нијесу живи док то не спроведу у дјело. Ипак, мртви су непобједиви. Они више нема шта да изгубе и боре се такође до посљедњега. Ваљда то живи треба да схвате и одустану на вријеме! Ваљда ће неко то урадити, али „Вијести“ гарант неће!
ПС. Јаков је почео да дијели скулптуре комуниста. Контам и размишљам шта би се десило да Јакову неко поклони скулптуру Павла или Драже? Да ли би пристао да се слика са осмјехом поред ње?
